Kontrolisani vatreni vrtlozi istražuju se kao nova metoda za sagorevanje izlivenih količina nafte uz niže emisije i brže uklanjanje. Studija u Fuel pokazuje da takvi vrtlozi mogu sagoreti do 95% goriva i proizvesti do 40% manje čađi, a u eksperimentima su vrtlozi formirani pomoć́u zidova dužine 316 ft (≈96 m) i dostizali visinu od 17 ft (≈5 m). Metoda još nije direktno primenljiva na otvorenom moru i zahteva razvoj mobilnih rešenja i dodatna istraživanja.
Vatreni tornadori protiv naftnih izliva: brže sagorevanje uz manje dima
The whirling flame could be faster and cleaner than other methods of removing oil. | Credit: mikdam / Getty Images
Naftni izlivi mogli bi dobiti neocekivanog saveznika: kontrolisane vatrene tornade koje sagorevaju površinsku naftu brže i sa manje čađi nego standardno spaljivanje. Iako su rezultati preliminarni, istraživanja pokazuju potencijal za smanjenje ekološkog opterećenja tokom hitnih intervencija.
Šta kažu istraživanja
Studija objavljena u časopisu Fuel, koju je vodila prof. Elaine Oran sa Texas A&M, ispituje upotrebu vatrenih vrtloga (fire whirls) za sagorevanje izlivenih količina nafte. Autori navode da takvi vrtlozi usmeravaju plamen nagore i funkcionišu kao „prirodni turbopunjač“ – uvlače kiseonik i stvaraju topliji, brži i efikasniji plamen nego uobičajeni bazeni vatre.
U kontrolisanim eksperimentima istraživači su podigli zidove dužine 316 ft (≈96 m) i formirali grubu trouglastu strukturu kako bi generisali kontrolisani vatreni vrtlog visok 17 ft (≈5 m). Prema objavljenim podacima, taj vrtlog je sagoreo naftu približno 40% brže od standardnog spaljivanja na licu mesta i proizveo je do 40% manje čađi. Takođe je uspeo da razloži čestice koje oblikuju guste dimne oblake, što smanjuje emisije koje zabrinjavaju zbog zdravlja i zagađenja vazduha.
Prednosti i ograničenja
Prednosti: potencijalno uklanjanje do 95% izlivenog naftnog filma, brže sagorevanje i manja proizvodnja čađi i gustih dimnih oblaka, što može smanjiti formiranje toksičnih tar-mata na površini vode.
Ograničenja: trenutna metoda formiranja vrtloga pomoću tri zida nije direktno primenjiva na otvorenom moru gde se dešavaju većina velikih izliva. Vrtlozi su osetljivi na uslove vetra i protok vazduha: prejak ili promenljiv vetar može destabilizovati stub, dok slabiji režim strujanja može pretvoriti vrtlog u običan bazen vatre. Debljina sloja nafte takođe utiče na efikasnost sagorevanja.
„Ovo je prvi put da je iko predložio upotrebu vatrenih vrtloga za sanaciju naftnih izliva, i to je tek početak“, kaže Elaine Oran. „Cilj nam je da ukrotimo haotičnu prirodu vatrenih vrtloga kao snažan i precizan alat za obnovu obala i morskih ekosistema.“
Skorašnje i buduće primene
Autori predlažu dalja istraživanja usmerena na razvijanje mobilnih ili rasporedivih struktura koje bi mogle izazvati ili stabilizovati vatrene vrtloge na otvorenom moru, kao i na proučavanje kako iskoristiti prirodne atmosferske uslove. Pored sanacije izliva, razumevanje fizike vatrenih vrtloga može pomoći u projektovanju efikasnijih sistema sagorevanja i boljem predviđanju ponašanja požara na kopnu.
Zaključak: Vatreni tornadori predstavljaju zanimljiv i potencijalno koristan pristup za brzo uklanjanje nafte sa površine vode uz smanjene emisije, ali su potrebna dodatna istraživanja i inženjerska rešenja pre nego što metoda postane primenljiva u realnim uslovima otvorenog mora.
Pomozite nam da budemo bolji.
