Analitičari upozoravaju da Trampova eskalacija prema Iranu ne odgovara njegovoj ranijoj kritici intervencionizma i da u praksi više koristi Izraelu i premijeru Benjaminu Netanjahuu. Posle bombardovanja iranskih postrojenja u junu i iranskih raketnih kontraudara, region je ostao nestabilan. Pregovori posredovani Omanom zabeležili su ograničeni napredak, dok većina Amerikanaca ostaje protiv novog rata.
Trampovi udari na Iran: Ko profitira — SAD ili Izrael i Netanjahu?
A F/A‑18 Super Hornet takes off from an aircraft carrier as part of the mission against Iran [US CENTCOM on X via Reuters]
Predsednik Donald Tramp prošlog maja je pred liderima regiona najavio „novu eru“ američke spoljne politike u kojoj SAD neće pokušavati da preuređuju strane države. Manje od godinu dana kasnije, međutim, naredio je snažne udare na Iran pozivajući se na ideju "oslobađanja" te zemlje — retoriku koja podseća na ranije intervencionističke prakse.
Kontekst i optužbe
Analitičari za Al Jazeeru ocenjuju da ta politika nije u skladu sa Trampovim ranijim kritikama intervencionizma i njegovim predizbornim obećanjima. Više stručnjaka ističe da eskalacija, zajedno sa Izraelom, pre svega koristi izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu, a ne američkim strateškim interesima.
„Ovo je, još jednom, rat po sopstvenom izboru koji su SAD pokrenule uz pritisak Izraela“, rekla je Negar Mortazavi, viša saradnica Centra za međunarodnu politiku u Vašingtonu.
Šta se dogodilo
U junu prošle godine usledio je 12-dnevni sukob tokom kojeg su SAD izvele napade na glavna iranska postrojenja za obogaćivanje urana — udare koje je Tramp opisao kao "uništenje" iranskog nuklearnog programa. Iran je potom uzvratio raketnim napadima na baze i objekte u kojima su prisutne američke snage širom Bliskog istoka, što je dodatno destabilizovalo region.
Netanjahu je potom fokusirao javnu diskusiju na navodnu pretnju iranskih balističkih raketa, tvrdeći da Iran razvija interkontinentalne rakete koje bi mogle zahvatiti istočnu obalu SAD. Te tvrdnje Teheran odbacuje, a za sada ne postoje javno prezentovani dokazi koji bi ih potvrdili.
Diplomatija, javno mnjenje i rizici
Iako su američka administracija i iranski predstavnici vodili diplomatske razgovore — uključujući runde pregovora posredovanih Omanom — početak rata usred pregovora doveo je do optužbi da su akcije korisne Netanjahuu jer on navodno želi da spreči diplomatsko rešenje.
Javno mnjenje u SAD je pretežno protiv ponovnog upuštanja u ratne sukobe: u jednoj anketi Univerziteta Merilend samo 21% ispitanika podržava rat sa Iranom. Kritičari upozoravaju da bi dugotrajan sukob mogao da dovede do velikih ljudskih i finansijskih gubitaka i nepredvidivih posledica za američke interese.
Reakcije i posledice
Tramp je, najavljujući udare, izjavio da cilj predstavlja zaštitu američkih nacionalnih interesa. Ipak, čak i neki pristaše njegove „America First“ politike sumnjaju u neposrednu pretnju koju Iran predstavlja SAD, s obzirom na geografsku udaljenost i nedostatak javno dostupnih dokaza o iranskim interkontinentalnim sposobnostima.
Predstavnici kao što su Kongresmenka Rašida Tleib i drugi kritičari istakli su da većina Amerikanaca ne želi novi rat i pozvali na povlačenje iz zahtevnih vojnopolitčkih opredeljenja koja bi mogla prerasti u dugotrajan sukob.
Zaključak: Trenutna eskalacija pokazuje napet spoj diplomatije, vojne sile i regionalnih interesa. Mnogi analitičari veruju da sukob u praksi više ide u prilog izraelskim sigurnosnim ciljevima i Netanjahuovoj političkoj agendi nego dugoročnim interesima SAD.
Pomozite nam da budemo bolji.
