Clostridium sporogenes iz zemlje je genetski modifikovan da kolonizuje bezkiseonično jezgro čvrstih tumora i razlaže ih iznutra. Istraživači su uveli otpornost na kiseonik koja se aktivira preko quorum sensing-a tek nakon što se bakterije dovoljno pomnože, a GFP služi kao indikator uspeha. Metod je obećavajući, ali je i dalje u predkliničkoj fazi i zahteva dodatne bezbednosne i regulatorne provere.
Bakterije Projektovane Da „Jedу“ Tumore Iznutra: Novi Pristup Lečenju Čvrstih Tumora
Researchers say they've developed a new way to treat cancer by engineering bacteria to eat tumors from the inside out.
Istraživači sa University of Waterloo razvili su genetski modifikovani soj bakterije Clostridium sporogenes koji može da kolonizuje unutrašnjost čvrstih tumora i razlaže ga iznutra. Ovaj pristup koristi prirodnu sklonost anaerobnih bakterija da rastu u bezkiseoničnim, hranljivim jezgrima tumora.
Kako to funkcioniše
Spore C. sporogenes uđu u tumor i tamo se razmnožavaju jer centralni deo tumora često nema kiseonik i obiluje ostacima mrtvih ćelija. Tim je genetski modifikovao bakterije da budu otpornije na kiseonik — problem koji ih inače ubija na rubovima tumora — i da preko sistema nazvanog quorum sensing aktiviraju taj gen tek kada se populacija dovoljno uveća.
Na ovaj način bakterije prvo kolonizuju centralni, bezkiseonični deo tumora i uništavaju ga, a potom, kad dostignu zadovoljavajuću gustinu, uključuju gen za otpornost na kiseonik kako bi preživele pri kontaktnim zonama sa okolnim tkivom. Istraživači su takođe ugradili proizvodnju zelenog fluorescentnog proteina (GFP) kao indikator da je zadatak obavljen.
Zašto je ovo značajno
Ovakav pristup potencijalno nudi alternativu konvencionalnim, često toksičnim terapijama kao što su hemioterapija i zračenje, posebno kod čvrstih tumora koji su otporni na lečenje zbog kompleksnog mikrookruženja. Slične strategije sa genetski modifikovanim E. coli i Salmonella već su pokazale da je moguće smanjiti tumore u miševima u studijama iz 2024. godine.
Bezbednost i naredni koraci
Iako su rezultati ohrabrujući, metod je i dalje u predkliničkoj fazi. Pre nego što se razmisli o primeni kod ljudi, neophodni su dodatni eksperimenti o bezbednosti, kontrolama širenja bakterija, imunološkim odgovorima i efikasnosti u većim modelima. Waterloo tim planira da objedini svoja dva pristupa — otpornost na kiseonik i quorum sensing — u jednom soju i testira ga u predkliničkim ispitivanjima.
Napomena: Upotreba živih mikroorganizama kao terapije nosi rizike i pravne/regulatorne izazove; ljudske studije zahtevaju strogu procenu rizika i višefazne kliničke testove.
Ukratko, istraživanje otvara zanimljive puteve za razvoj „mikroba kao lekova“, ali je pre nego što ide u kliničku primenu potrebno još mnogo rada i provera.
Pomozite nam da budemo bolji.
