WOH G64, masivni crveni superdžin u Velikom Magelanovom Oblaku, 2014. je brzo promenio boju i temperaturu — potencijalno prelazeći u žutog hipergiganta. Astronomi pretpostavljaju da je do promene došlo ili usled interakcije sa zvezdom pratiocem (formiranje zajedničke omotnice) ili zbog snažne, dugotrajne erupcije unutar same zvezde. Krajnja sudbina nije sigurna: supernova, direktan kolaps u crnu rupu ili sudar sa pratiocem su sve moguće opcije, a sve se može desiti „uskoro“ u kosmičkim razmerama (stotine do hiljade godina).
WOH G64 Pred Dramatičnom Promenom: Jedan Od Najvećih Zvezdanih Divova Na Ivici Eksplozije
ESO / L. Calçada
Jedna od najvećih poznatih zvezda, WOH G64, prikazuje znakove brze i neobične transformacije koja bi je mogla odvesti pravo do katastrofalnog kraja — moćne supernove ili, moguće, direktnog kolapsa u crnu rupu.
Tim astronoma koji je proučavao ovu zvezdu izneo je nalaze u časopisu Nature Astronomy. WOH G64 je decenijama klasifikovana kao crveni superdžin sa procenjenom masom od oko 30 puta mase Sunca, ali njen volumen je ono što zapanjuje: radijus veći od 1.500 radijusa Sunca, što bi, da je postavljena u centar našeg Sunčevog sistema, zahvatilo oblast izvan orbite Jupitera.
WOH G64 se nalazi u Velikom Magelanovom Oblaku, udaljenom približno 165.000 svetlosnih godina — gusto naseljenom regionu pogodnom za formiranje masivnih zvezda. Kao i druge masivne zvezde, brzo je sagorela vodonik u jezgru i prešla na helijumsko sagorevanje, zbog čega je njena spoljašnjost znatno proširena i ohladjena, pa stoga izgleda crveno.
Neobična transformacija 2014. Astronomi su zabeležili da su tokom 2014. godine boja i površinska temperatura WOH G64 brzo, ali postepeno, promenile karakteristike u periodu kraćem od godinu dana. To ponašanje sugeriše moguć prelaz iz faze crvenog superdžina u fazu žutog hipergiganta — ekstremno retku i kratkotrajnu fazu u evoluciji vrlo masivnih zvezda.
„Žuti hipergiganti su izuzetno retki jer predstavljaju kratku prelaznu fazu između crvenih superdžinova i eventualne eksplozije supernove,“ kaže Gonzalo Muñoz‑Sánchez (National Observatory of Athens) za Space.com. „Potvrđeno je tek nekoliko desetina takvih objekata.“
Mogući uzroci promene. Autori studije navode dve glavne mogućnosti: interakcija sa zvezdom pratiocem ili unutrašnji erupcijski događaj. Prema prvom scenariju, pratioc je mogao da „ogoli" površinski sloj WOH G64 i stvori ogromnu zajedničku omotnicu (common envelope) od izbačenog vodonika. Prema drugom scenariju, primarna zvezda je mogla proći kroz dugo, snažno erupcijsko razdoblje (preko nekoliko decenija) koje je promenilo njenu temperaturu i izgled bez direktne pomoći pratioca.
Oba procesa su ekstremno retka i — ako su zabeležena — predstavlja jedinstvenu priliku za proučavanje kratkotrajnih faza evolucije najmasivnijih zvezda u realnom vremenu.
Krajnji ishodi i vremenski okvir. Precizna sudbina WOH G64 nije poznata: mogla bi eksplodirati kao supernova, direktno se urušiti u crnu rupu ili čak sudariti sa zvezdom pratiocem. Iako „uskoro“ zvuči dramatično, u astronomskim terminima to znači stotine do hiljade godina — relativno kratko, ali i dalje daleko u ljudskim razmerama.
Zašto je ovo važno
Praćenje tranzicija poput one kod WOH G64 pomaže naučnicima da razumeju evoluciju masivnih zvezda, mehanizme gubitka mase, formiranje zajedničkih omotnica i uslove koji prethode supernovama ili formiranju crnih rupa. Svako novo zapažanje obogaćuje modele i predviđanja za završne stadijume života najtežih zvezda u univerzumu.
Studija: Gonzalo Muñoz‑Sánchez i saradnici, objavljeno u Nature Astronomy. Izjave citirane prema Space.com.
Pomozite nam da budemo bolji.
