Studija je pokazala da simulant MGS-1 u značajnoj meri smanjuje preživljavanje dve testirane vrste tardigrada, pri čemu su neki primerci uginuli već za dva dana. Ispiranje MGS-1 vodom značajno je poboljšalo preživljavanje, što ukazuje na prisustvo rastvorljivih štetnih supstanci. Istraživači su isključili pH i slanost kao glavne uzroke, ali ističu potrebu za dodatnim ispitivanjima toksičnih hemikalija, reaktivnih minerala i uticaja marsovskih faktora poput radijacije i pritiska.
Jedan jednostavan postupak može pomoći tardigradima da prežive u marsovskoj prašini
One Simple Trick Could Help Tardigrades Survive in Martian Dirt
Tardigradi su poznati kao izuzetno otporne mikroskopske životinje, ali istraživanje je pokazalo da simulanti marsovskog regolita mogu predstavljati ozbiljan izazov za njihovo preživljavanje. U eksperimentu koji je koristio dve vrste tardigrada, brojevi živih i aktivnih jedinki znatno su opali već nakon nekoliko dana izlaganja određenim simulantima.
Istraživanje, kojim je rukovodila mikrobiološkinja Corien Bakermans sa Pennsylvania State University, testiralo je uticaj dva simulanta regolita (MGS-1 i OUCM-1) na Ramazzottius cf. varieornatus (otporna kopnena vrsta) i Hypsibius exemplaris (slatkovodna vrsta). Kontrolu su činili uzorci običnog morskog peska sa Zemlje.
The top three images show tardigrades in Earth sand, while the bottom four are in Mars regolith simulant. The arrows point to mineral interactions. (Corien Bakermans/Penn State)
Rezultati su pokazali da je simulant MGS-1 bio posebno štetan: svi primerci Hypsibius exemplaris uginuli su za samo dva dana, dok je i populacija Ramazzottius pretrpela značajan pad. OUCM-1 je bio manje toksičan, ali je kod većine grupa takođe zabeležen pad u broju aktivnih jedinki. U kontrolnom pesku, tardigradi su ostali živi i aktivni.
Hipoteza istraživača bila je da MGS-1 sadrži rastvorljive štetne supstance. Kada su isprali MGS-1 vodom i ponovili test, tardigradi su preživljavali znatno duže i pokazivali su nivo aktivnosti sličan kontrolnim uzorcima. To ukazuje da neke rastvorljive komponente (npr. soli ili drugi rastvorljivi spojevi) verovatno utiču na toksičnost simulanta.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
„Izgleda da u MGS-1 postoji nešto veoma štetno što se može rastvoriti u vodi — možda soli ili neki drugi spoj“, kaže Corien Bakermans. „To je neočekivano, ali korisno: ispiranje bi moglo pomoći u pripremi regolita za uzgoj biljaka ili u smanjenju rizika po ljude, dok istovremeno određeni sastojci regolita mogu delovati kao zaštita od kontaminacije Zemljinim organizmima."
Iako su istraživači isključili pH i salinitet kao glavne uzroke toksičnosti, ostaju otvorene druge mogućnosti: prisustvo otrovnih hemikalija, reaktivnih minerala ili ultrafinih čestica koji ometaju kretanje tardigrada ili oštećuju njihove ćelije. Autori rada takođe nisu istraživali druge ključne marsovske faktore kao što su kosmička radijacija, niska atmosfera ili ekstremne temperature, koji bi dodatno uticali na životnost organizama.
Implikacije i naredni koraci
Otkriće da jednostavno ispiranje može ublažiti toksičnost simulanta ima praktične implikacije za planiranje budućih misija: priprema regolita pre sadnje mogla bi smanjiti štetan efekat na organizme koji bi mogli pomagati uspostavljanju zemljišnih ekosistema na Marsu. Istovremeno, prisustvo rastvorljivih toksičnih komponenti može predstavljati prirodnu barijeru protiv slučajne kontaminacije Marsa Zemljinim mikroorganizmima, što je važno za planetarnu zaštitu.
Rad je objavljen u International Journal of Astrobiology. Iako su rezultati ohrabrujući, autori naglašavaju potrebu za dodatnim istraživanjima kako bi se identifikovale konkretne štetne supstance u MGS-1 i kako bi se ispitao uticaj kompletnih marsovskih uslova na više vrsta organizama.
Pomozite nam da budemo bolji.
