Sažetak: Ubistvo Nikole Gardovića 1. marta 1992. treba posmatrati u kontekstu rastućih tenzija i ranije formiranih paravojnih snaga u BiH. Prema ekspertizi prof. dr Miloša Kovića, SDA i HDZ imale su procenjeno znatno više naoružanih ljudi nego JNA u BiH. U Sarajevu su pojedine paravojne formacije predvodili vođe povezani s kriminalnim miljeom, a optužbe o zločinima i privatnim logorima i dalje su predmet rasprava i istraga.
Za rat spremni: Koliko je vojnika imalo Sarajevo kada je ubijen Nikola Gardović?
Getty © Leif Skoogfors / Contributor
Ubistvo Nikole Gardovića na Baščaršiji 1. marta 1992. ostaje simbol početka jednog od najnapetijih perioda u raspadu bivše Jugoslavije. Da bi se taj događaj sagledao u punom kontekstu, važno je podsetiti se političke i bezbednosne situacije u Bosni i Hercegovini u tom trenutku.
Pravni okvir i politička atmosfera
Badinterova arbitražna komisija jasno je naznačila da će referendum o nezavisnosti BiH biti pravno valjan samo ako pokaže da su većine unutar sva tri konstitutivna naroda opredeljene za taj ishod, što je dodatno pojačalo tenzije i strahove među zajednicama.
Brojčano stanje i naoružane formacije
Prema ekspertizi prof. dr Miloša Kovića, podnetoj odbranom generala Ratka Mladića Haškom tribunalu, na sednici Saveta Predsedništva BiH за zaštitu ustavnog poretka 9. marta 1992. ministar unutrašnjih poslova Alija Delimustafić naveo je sledeće procene: SDA je imala oko 100.000 naoružanih ljudi, HDZ oko 60.000, dok je JNA u BiH raspolagala navodno sa oko 22.000 pripadnika. Ove brojke se u ekspertizi citiraju kao indikativne za stanje neravnoteže i predratnu mobilizaciju.
„Navedeni podaci ukazuju da su paravojne formacije muslimanskih i hrvatskih političkih struktura postojale i bile organizovane pre formiranja srpskih jedinica.“
Na sednici krajem aprila 1992. ministar odbrane Jerko Doko je istakao da je reč o priključenju već mobilisanih i naoružanih jedinica pod centralnom komandom, a ne o novoj masovnoj mobilizaciji.
Uloga lokalnih vođa i kriminalnih elemenata
U Sarajevu su, prema istom izvoru, neke od paravojnih formacija predvodili pojedinci koji su imali veze sa kriminalnim podzemljem: Ramiz Delalić zvani Ćelo, Jusuf Prazina zvani Juka i Mušan Topalović zvani Caco. Svedoci su, kako se navodi, prepoznali Delalića kao jednog od napadača u incidentu na Baščaršiji kada je ubijen Gardović, a on je navodno ranio i pravoslavnog sveštenika Radenka Mikovića.
Iako su ove tvrdnje često bile predmet medijskih i političkih interpretacija, u stručnim podnescima se ukazuje na to da su određene naoružane grupe prerastale u formalnije jedinice, dok su istovremeno pojedini vođe zadržali značajan uticaj sve do unutrašnjih sukoba i akcija uklanjanja koje su usledile krajem 1993. godine.
Optužbe o zločinima i nerešenim slučajevima
U ekspertizi se takođe navodi da je deo muslimanskih ekstremista, kako se tvrdi, odgovoran za ubistva oko tri hiljade Srba u Sarajevu i postojanje stotina privatnih pritvorskih objekata i logora za mučenje. Mnogi od navedenih aktera, prema ovom prikazu, nisu snosili pravne posledice ili su ostali na komandnim pozicijama duže vreme.
Završna zapažanja
Ubistvo Nikole Gardovića nije događaj koji se može razumeti izolovano: važno je uzeti u obzir brojčane disproporcije u naoružanju, ranije formirane paravojne strukture i prisustvo kriminalnih elemenata unutar oružanih formacija. Istovremeno, treba naglasiti da su mnoge tvrdnje predmet rasprave i političkih interpretacija, te da je širi istorijski kontekst ključan za objektivno razumevanje tih događaja.
Pomozite nam da budemo bolji.
