34. godišnjica masakra na Brčanskoj malti: Napad iz zasede na kolonu JNA u Tuzli 1992. ostao je jedna od najspektakularnijih i najkontroverznijih epizoda početka rata u BiH. U napadu su, prema različitim izvorima, poginule desetine vojnika i stotine su ranjene, a slučaj je godinama bio predmet političkih sporova i sudskih postupaka. Ilija Jurišić je uhapšen 2007., dvaput osuđivan u Srbiji, ali je oslobođen 2016. zbog nedostatka dokaza; Tužilaštvo BiH 2009. obustavilo je istragu.
Tuzlanska kolona: 34 godine od masakra na Brčanskoj Malti — sporne brojke i sudski epilog
Getty © Leif Skoogfors
Povodom 34. godišnjice napada na kolonu JNA u Tuzli, predsednik SNSD-a Milorad Dodik ponovo je ocenio da je događaj na Brčanskoj malti bio planski i da je cilj bio zastrašivanje Srba u Bosni i Hercegovini. Njegove tvrdnje podsećaju na neizbrisive slike zapaljenih vozila i izmučenih tela koje su obišle region i ostale predmetom političkih i pravnih sporova decenijama.
Šta se dogodilo
Prema dogovoru iz 19. maja 1992. godine, izaslanici SRJ и vlasti u Sarajevu usaglasili su način povlačenja JNA iz teritorije Bosne i Hercegovine. Motorisana kolona 92. brigade JNA napustila je kasarne "Husinska buna" i kretala se predviđenom rutom. Na raskrsnici Brčanska malta, poslednja trećina kolone — oko 600 vojnika, oficira i civila u približno 200 vozila — napadnuta je iz zasede.
Napad je, prema različitim izvorima, trajao oko pola sata. Korišćeni su pešadijsko oružje, protivoklopni bacači ("zoљa") i zapaljivi kokteli. Svedoci su kasnije govorili o snajperistima raspoređenim po soliterima i o paljenju vozila. Navodi obuhvataju i informacije o brutalnom ubijanju ranjenih i zarobljenih, kao i tvrdnje da su neki ranjenici ubijeni dok su prevoženi ka bolnici.
Žrtve i različiti izveštaji
Tačan broj žrtava ostaje predmet različitih tvrdnji: vlasti Republike Srpske navode 59 poginulih i 150 ranjenih, dok vlasti u Federaciji BiH pominju do 160 poginulih i 200 ranjenih. Nezavisna verifikacija brojeva otežana je zbog haotičnih uslova i političkih tenzija u ranim fazama sukoba. Kasnije su ekshumacije iz masovnih i pojedinačnih grobnica dodeljivale ostatke brojnim stradalima; sedam godina nakon napada ekshumirani su posmrtni ostaci 30 izgorelih vojnika sa lokaliteta Trnovac.
Pravosudni epilog
Ilija Jurišić, tadašnji načelnik policije u Tuzli i komandant Operativnog štaba Javne bezbednosti, uhapšen je 2007. u Srbiji i optužen da je naredio napad na kolonu. U Srbiji je dvaput osuđivan na po 12 godina zatvora, ali je Apelacioni sud 2016. ukinuo presude i oslobodio ga zbog nedostatka dokaza. Predmet je 2003. godine preuzeo Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju (ICTY), koji ga je ustupio Tužilaštvu BiH; Tužilaštvo BiH 2009. obustavilo je postupak ocenivši da nema elemenata ratnog zločina.
Godine 2019. Srbija je Iliji Jurišiću isplatila 53.950 evra kao naknadu za duševni bol i neosnovano lišenje slobode tokom zadržavanja u postupku.
Značaj i nerešena pitanja
Napad na Brčanskoj malti predstavlja jednu od najspornijih epizoda na početku ratova u BiH. Suočavanje sa žrtvama, verifikacija činjenica i pravna odgovornost ostaju predmet političkih debata i pravnih postupaka. Za mnoge porodice i zajednice događaj ostaje simbol nesigurnosti i nepravde, dok različiti narativi i dalje utiču na međunacionalne odnose u regionu.
Napomena: U tekstu su sačuvani ključni podaci i navodi iz izvora, uključujući izjave političara i pravne epiloge. Gde postoje različita gledišta ili neslaganja u brojkama, to je jasno istaknuto.
Pomozite nam da budemo bolji.
