Pet afganistanskih žena priča kako odolevaju životu pod talibanskom kontrolom: zabranama školovanja posle 12. godine, ograničenjima kretanja i riziku od zatvora. One nalaze utehu u podučavanju, pisanju dnevnika, muzici i društvenim mrežama, uprkos siromaštvu i pretnjama. Njihove priče osvetljavaju i posledice međunarodnih politika, ali i poruku da ne gube nadu.
U "kavezu" talibana: Kako pet afganistanki pronalazi nadu kroz male rituale otpornosti
Music is all but forbidden so Shogofa listens to exiled pop stars in private (-)(-/AFP/AFP)
Pet afganistanskih žena opisuje kako pronalaze snagu i smirenje u uslovima stroge kontrole talibanskog režima: od tajnog podučavanja i vođenja dnevnika do vikanja u planinama i slušanja muzike zabranjenih zvezda. Njihove priče otkrivaju svakodnevne prepreke — zabranu obrazovanja posle 12. godine, zabranu pristupa parkovima, bazenima, teretanama i salonima, kao i rizik od zatvora — ali i načine na koje održavaju dostojanstvo i nadu.
Glavne priče
Sanam — Plava sveska
Sanam (25) sanjala je da studira medicinu, ali su joj univerziteti zatvoreni za žene 2022. godine. Kaže da se oseća „obespravljeno i ljuto“ i da je poput ptice kojoj su "srubljena krila". Ipak, živi u siromašnom selu i podučava 30 devojčica i mladih žena preko interneta, rizikujući krivičnu odgovornost jer je nastava ženama zabranjena.
"Svakog dana one čekaju da im poželim dobro jutro i naučim novu lekciju. Nastava je zabranjena, ali je vredna i meni daje osećaj vrednosti."
Sanam čuva plavu svesku u ormaru među stvarima i svakodnevno u nju beleži uspomene kao način da se oraspoloži i zadrži identitet.
Sayamoy — Vikanje u planinama
Sayamoy (34), udovica čiji je suprug ubijen pre dolaska talibana na vlast, živi u dvosobnoj kući u većem gradu. Radi kao čistačica i u svom stanu podučava osnovce. Suočena je s poniženjem i pritiskom — jednom su je odbili u agenciji za nekretnine, a pri traženju pomoći vlasti su joj sugerisali da se uda za talibanskog borca.
"Nema nikoga da čuje moj glas. Kričim kraj groba mog muža među planinama — planine mi vraćaju zvuk i posle toga osećam olakšanje."
Hura — Sređivanje i objave
Hura (24) je studirala odnose s javnošću i novinarstvo, ali su joj zatvoreni univerziteti. Da bi se osećala slobodnije, snima i objavljuje fotografije i video-snimke na društvenim mrežama — ponegde i rizične, jer su takve objave kažnjive. U jednoj objavi nosi plavu baršunastu haljinu i peva, a u drugoj pozira u narodnoj nošnji.
"Ta fotografija je moja stvarnost. Tako želim da me drugi vide — slobodnu, ali i uplašenu."
Još uvek želi diplomatsku karijeru i traži online kurseve kako bi nastavila obrazovanje uprkos zabrani.
Shogofa — Muzika iz egzila
Shogofa (22) živi sa roditeljima i osamoro braće i sestara. Trebalo je da postane učiteljica; sada uči samo online i najčešće provodi vreme u kutku kuće. Muzika joj pomaže da održi raspoloženje — sluša izvođače iz egzila poput Aryane Sayeed i Farhada Darye, čije pesme imaju važan emotivni značaj za mnoge Afganistance.
Mohjeza — Priče koje ohrabruju
Mohjeza (30) je ranije radila za NVO koja je podržavala žene poljoprivrednice, ali je ostala bez posla nakon smanjenja američke pomoći. Živi u planinskom području, oslanja se na solarno napajanje i često mora da traži signal telefona. Volonterski predaje devojčicama, vežba jutarnje vežbe i čita knjige o ženama koje su prevazišle velike teškoće — te priče joj daju snagu.
"Svet u kome živim je veoma mračan, ali ako sledite svetlo spolja, možete ostvariti svoj san."
Kontext i poruka
Vrhovni vođa Hibatullah Akhundzada tvrdi da su žene "spašene" od navodnog potlačivanja, dok UN upozoravaju na "rodni aparthejd". Restriktivne mere utiču i na mogućnosti izlaska iz zemlje — pooštrene granice i smanjena pomoć ostavljaju mnoge bez opcija za bekstvo ili nastavak školovanja. I pored svega, žene iz priča pronalaze male načine da očuvaju dostojanstvo, solidarnost i nadu.
Pomozite nam da budemo bolji.
