Tim naučnika razvio je fotokatalitički proces koji pomoću sunčeve svetlosti pretvara razne vrste plastičnog otpada u octenu kiselinu. Metod, opisan u Advanced Energy Materials, koristi atome gvožđa u karbonskom nitridu i radi i u vodi, a delotvoran je na PVC, PP, PE i PET — čak i u mešanim tokovima. Tehnologija je obećavajuća, ali je još uvek u laboratorijskoj fazi i zahteva dodatna ispitivanja i skaliranje.
Plastika U Sirće? Naučnici Pretvaraju Plastični Otpad U Octenu Kiselinu Pomoću Sunčeve Svetlosti
Photocatalysis 'allows abundant and free solar energy to break down plastic pollution'. | Credit: Illustration by Marian Femenias-Moratinos / Getty Images
Naučnici su razvili novu, obećavajuću metodu kojom se plastični otpad može pretvoriti u octenu kiselinu — glavni sastojak sirćeta — koristeći sunčevu svetlost. Reč je o fotokatalitičkom procesu koji kombinuje gvožđe ugrađeno u karbonski nitrid i kaskadne fotohemijske reakcije, a rezultati su objavljeni u časopisu Advanced Energy Materials.
Kako radi proces
Prema studiji, fotokatalizator aktiviran sunčevom svetlošću pokreće dve uzastopne reakcije: prva razlaže polimere na manje molekule, a druga oksiduje te fragmente do octene kiseline. Istraživanje navodi da reakcija funkcioniše i u vodenom okruženju, što je značajno za primenu u akvatorijumima i na lokalitetima zagađenim mikroplastikom.
"Cilj nam je bio da rešimo izazov plastičnog zagađenja pretvaranjem mikroplastike u proizvode visoke vrednosti koristeći sunčevu energiju", rekao je dr Yimin Wu sa University of Waterloo.
Šta su autori pokazali
Tim je demonstrirao da metod deluje na više uobičajenih vrsta plastike, uključujući PVC, PP, PE i PET, i da ostaje efikasan i kada su različite vrste plastike pomešane — što odražava realne tokove otpada. Studija ističe potencijalnu vrednost proizvoda: globalna godišnja potražnja za octenom kiselinom iznosi oko 18 miliona tona, a ona ima široku primenu u hemijskoj industriji.
Ograničenja i naredni koraci
Iako su rezultati obećavajući, tehnologija je trenutno u laboratorijskoj fazi. Autori napominju da su potrebna dalja istraživanja za skaliranje procesa, procenu ukupnog životnog ciklusa, stabilnost fotokatalizatora i sigurnost mogućih sporednih produkata pri radu sa materijalima koji sadrže halogene (npr. PVC). Praktična primena zahteva tehnološko i ekonomsko testiranje na većem obimu.
Zaključak: Reč je o inovativnom pravcu koji kombinuje obnovljivu solarnu energiju i hemijsku preradu plastike, sa ciljem smanjenja plastičnog zagađenja i istovremene proizvodnje korisne hemikalije. Međutim, prelazak iz laboratorije u industriju zahteva još istraživanja i optimizacije.
Pomozite nam da budemo bolji.
