Avi Loeb upozorava da prekomerna upotreba AI platformi poput ChatGPT, Claude i Gemini može da oslabi kritičko razmišljanje kod pojedinaca. Studija iz 2025. (Michael Gerlich) opisuje ovaj efekat kao "kognitivni trošak", a podaci Pew Research Centra pokazuju veliku upotrebu AI među tinejdžerima, naročito u manjinskim i niskoprivrednim grupama. Loeb poziva na oprez i jačanje digitalne pismenosti kako bi se izbegao sistemski intelektualni dug.
Profesor Sa Harvarda Upozorava: Preterana Upotreba AI Može Potkopati Kognitivne Sposobnosti
Illustration by Tag Hartman-Simkins / Futurism. Source: Getty Images
Avi Loeb, harvardski astronom i profesor poznat po provokativnim idejama o mogućim tragovima vanzemaljskog života, upozorava da prekomerna upotreba AI čatbotova može dovesti do opadanja kognitivnih sposobnosti kod nekih korisnika.
Loebova zapažanja
U eseju na ličnom blogu Loeb piše da je primetio kako ljudi u njegovom okruženju gube sposobnost kritičkog razmišljanja zbog učestale zavisnosti od platformi poput ChatGPT, Claude i Gemini. „Nedavno sam primetio da neki ljudi oko mene počinju da gube kognitivne sposobnosti zbog prekomerne upotrebe platformi veštačke inteligencije (AI),“ navodi on.
„Ovaj fenomen podseća na gubitak mišićne mase zbog prečeste upotrebe javnog prevoza kao zamene za hodanje. U akademskoj sredini, jedini pouzdan način da se danas testiraju kognitivne sposobnosti studenata jeste stavljanje u Faradejev kavez.“
Kontekst i istraživanja
Loebova metafora i upozorenje odražavaju širu zabrinutost među istraživačima i prosvetnim radnicima. Nekoliko radova i anegdotskih izveštaja ukazuju na to da se česta upotreba AI alata može povezati sa smanjenjem prakse kritičkog mišljenja i dubljeg učenja. Jedna studija iz 2025. godine, koju vodi švajcarski istraživač Michael Gerlich, govori o takozvanom „kognitivnom trošku“ — atrofiji analitičkih veština kod korisnika koji prekomerno oslanjaju na AI.
Pored toga, izveštaji Pew Research Centra ukazuju da veliki broj srednjoškolaca koristi AI za domaće zadatke, pri čemu je intenzivna upotreba češća među manjinskim i porodicama sa nižim prihodima. To otvara pitanje o dugoročnom sistemskom intelektualnom dugu i o tome kako obrazovni sistemi treba da odgovore.
Šta predlaže Loeb
Loeb poziva na oprez i otpor prema promišljanju AI kao „zamene“ za ljudski intelekt. Kako kaže: „Posmatrati AI kao nešto slično lepoti ljudskog uma isto je što i stavljati šminku na svinju.“ Iako smatra da AI ima primenu, Loeb naglašava da ne sme zameniti proces učenja i kritičko mišljenje — vrednosti koje su ključne za nauku i društvo.
Zaključak: Loebov apel podseća da je neophodno balansirati prednosti AI alata sa obrazovnim merama koje čuvaju i razvijaju ljudske kognitivne sposobnosti: bolja digitalna pismenost, promene u načinu ocenjivanja i podsticanje kritičkog razmišljanja u školama i na univerzitetima ostaju ključni koraci.
Pomozite nam da budemo bolji.
