Koliko Je Država SAD Bombardovalo Od 2001. i Koliko Je To Koštalo? Potpuna Analiza

Uprkos ranijim obećanjima da će smanjiti američko uplitanje u skupe i razorne sukobe, politika SAD nakon 2001. i dalje je obilovala vojnim intervencijama. Tekst sumira koje su glavne razmere tih intervencija — od invazija do napada dronovima — i procenjuje ljudske i finansijske posledice koje su proizvele.

(Al Jazeera)

Glavni zaključci

Obim intervencija: Od napada 11. septembra 2001. SAD su vodile najmanje tri velike vojne kampanje i bombardovale najmanje 10 država u različitim oblicima vojnih dejstava — od vazdušnih udara do specijalnih operacija.

Ljudske žrtve: Prema analizi Watson Institute / Costs of War (Brown University), direktne smrti u regionima pogođenim ratovima koje su predvodile ili podržale SAD od 2001. procenjuju se na oko 940.000 ljudi. Ovaj broj ne uključuje indirektne žrtve (glad, boles­tvo, kolaps zdravstvenog sistema i sl.).

INTERACTIVE-Afghanistan claimed lives

Finansijski troškovi: Ukupni direktni troškovi američkih ratova od 2001. procenjeni su na oko 5,8 biliona dolara. U tu sumu ulaze troškovi Ministarstva odbrane, Ministarstva za domovinsku bezbednost, povećanja osnovnog budžeta DOD-a, veteranske zdravstvene nege i kamate na pozajmice. Dugoročne obaveze za negu veterana dodatno bi mogle povećati ukupan iznos na oko 8 biliona dolara.

Bush on board the USS Abraham Lincoln aircraft carrier, where he declared combat operations in Iraq over on May 1, 2003 [Larry Downing/Reuters]

Najveći sukobi i njihovi učinci

Avganistan (2001–2021)
Operacija Enduring Freedom započeta je 7. oktobra 2001. Početna invazija srušila je talibanski režim u nekoliko nedelja, ali je usledila dugačka gerilska borba. Costs of War procenjuju oko 241.000 direktnih smrtnih slučajeva povezanih sa ratom u Avganistanu. SAD i NATO izgubili su najmanje 3.586 vojnika. Procena troškova za SAD iznosi oko 2,26 biliona dolara.

Irak (2003 nadalje)
Invazija 2003. pokrenuta je pod tvrdnjom o postojanju oružja za masovno uništenje, što se kasnije pokazalo netačnim. Iako su velike borbene operacije objavljene kao završene, zemlja je uplovila u period nasilja, vakuma vlasti i na kraju uspona ISIL-a. Povlačenje borbenih snaga počelo je krajem 2000-ih i završeno 2011. (uz povremene ponovne vojne angažmane kasnije).

Drugi regionalni udari i kampanje
Od sredine 2000-ih SAD su proširile upotrebu dronova i vazdušnih udara: u Pakistanu (plemenske oblasti), Jemenu (ciljanje lidera al-Kaide), Somaliji (akcije protiv al‑Shababa), Libiji (2011. NATO-intervencija koja je dovela do svrgavanja Gadafija) i Siriji (od 2014. u borbi protiv ISIL-a). Takođe su sprovođeni i drugi udari i specijalne operacije koje ponekad nisu javno evidentirane.

Troškovi, sadašnjost i nasleđe

Procene koje navodi Costs of War uključuju direktne budžetske izdatke (Department of Defense, Department of Homeland Security, veteranske usluge) i kamate na pozajmljena sredstva. Pored finansijskih i ljudskih troškova, posledice uključuju i političku nestabilnost u pogođenim državama, raseljavanje civila i dugoročne zdravstvene i socijalne posledice za preživele.

Zaključak

Od 2001. do danas američke vojne operacije ostavile su dubok trag u globalnoj politici, sa stotinama hiljada direktnih žrtava i troškovima koji mere bilione dolara. Brojke i analize (npr. Brown University Costs of War) pomažu da se sagleda razmera tih posledica, ali i naglašavaju koliko su složene dugoročne posledice ratovanja — i za zemlje koje su meta i za same SAD.

Napomena: Navedene procene potiču iz dostupnih analiza (Costs of War, Watson Institute) i mogu se menjati kako se objavljuju nove studije i podaci. Lista bombardovanih država verovatno nije konačna, jer ne uključuje uvek prikrivene i specijalne operacije.