Rat između SAD/Izraela i Irana se brzo proširio u širi regionalni sukob. Analitičari upozoravaju da same vazdušne udare verovatno nisu dovoljne za rušenje iranskog režima bez kopnenih snaga. U SAD raste protivljenje ratu, dok politički predstavnici kritikuju nejasne ciljeve i plan izlaska. Sukob je već doveo do ljudskih žrtava i povećane nestabilnosti u regionu.
Trampova završna igra u Iranu: Da li SAD teže promeni režima bez kopnenih snaga?
Jets on the US Navy Nimitz-class aircraft carrier USS Abraham Lincoln during the attack on Iran, February 28 [File: Handout/US Navy via Reuters]
Vašington — Satima nakon što su Sjedinjene Države i Izrael započele opsežnu vazdušnu kampanju protiv iranskih ciljeva, predsednik Donald Trump poručio je da želi „slobodu za narod” Irana. Ipak, mnogi analitičari tumače izjave administracije kao pokušaj da se oslabi — pa čak i sruši — vladajući sistem u Teheranu.
Vazdušni udari i granice njihove efikasnosti
Kelly Grieco iz Stimson Centra upozorava da je teško očekivati da same vazdušne operacije dovedu do promene režima bez prisustva snaga na terenu. „Izgleda da nisu spremni da plate određene troškove da bi ostvarili promenu režima, pa slede sekundarni ciljevi koji bi možda bili dovoljni ako režim ne može biti oboren samo vazdušnim dejstvima,” rekla je Grieco za Al Jazeeru.
„Možete da oštetite zgrade i infrastrukturu, ali nemamo primere da je isključivo vazdušna moć promenila režim,” rekao je Matthew Duss iz Center for International Policy.
Kao istorijski primer često se navodi NATO-v angažman u Libiji 2011. — gde je međunarodni vazdušni pritisak podržao lokalne pobunjenike, a konačni pad Gadafija izvela je oružana sila na terenu.
Rizik od kopnenih snaga i politička polarizacija u SAD
Uprkos apelima američkih lidera Irancima da „preuzmu vlast”, trenutno nema jasno vidljive snage unutar Irana koja bi mogla sama da svrgne režim. U SAD raste zabrinutost da bi eskalacija mogla da zahteva i kopnene trupe — potez koji bi povećao rizike za američke snage i promenio prirodu operacije.
Senator Richard Blumenthal izrazio je strah posle poverljivog brifinga da se administracija možda priprema za kopnenu operaciju. Istovremeno, protivljenje ratu u američkoj javnosti raste: ankete pokazuju relativno nisku podršku, naročito u poređenju s ranijim konfliktima.
Nejasni ciljevi i kritike unutar političkog spektra
Nekoliko komentatora i političara kritikovalo je nedostatak jasne strategije i ciljeva. Senator Lindsey Graham i neki saveznici hvale udare i predviđaju pad iranskog režima, dok demokratski zvaničnici poput Elizabeth Warren ukazuju na nedostatak plana za okončanje sukoba i pravne osnove za intervenciju.
Administracija je navela ciljeve koji uključuju degradaciju iranskih nuklearnih i dronskih kapaciteta i onesposobljavanje dela mornarice, ali su ti ciljevi ostali neprecizni za širu javnost. Praktčno, bez detaljnog i transparentnog plana teško je proceniti „napredak” operacije.
Širenje sukoba i posledice za region
Sukob se brzo proširio širom Bliskog istoka: zabeleženi su napadi i kontranapadi, uključujući udare dronovima i raketne napade na vojne i civilne ciljeve, a oružane grupe povezane s Iranom tvrdile su da su gađale objekte povezane sa SAD i Izraelom. Situacija povećava rizik od šire regionalne konfrontacije i ljudskih žrtava.
Napomena o izveštajima: U javnim izveštajima su se pojavile kontradiktorne i nepotvrđene tvrdnje o žrtvama među najvišim iranskim zvaničnicima. Takvi navodi treba tumačiti oprezno dok se ne potvrde iz nezavisnih i verodostojnih izvora.
Zaključak
Analitičari upozoravaju da bez jasne strategije i mogućeg angažmana kopnenih snaga cilj promene režima u Iranu ostaje veoma neizvestan. Dok administracija ističe da se neće upuštati u „beskonačni rat”, nejasni ciljevi i rastuća regionalna razmena napada ukazuju na to da bi sukob mogao potrajati i proširiti se, sa značajnim posledicama po civilno stanovništvo i geopolitiku regiona.
Pomozite nam da budemo bolji.
