Politička kriza na Kosovu se zaoštrava: rok povezan sa izborom predsednika prošao je bez zasedanja Skupštine. Predsednica Skupštine Albulena Hadžiju tvrdi da sednica ne može biti zakazana jer postoji samo jedan kandidat i poziva na prikupljanje potpisa za drugu kandidaturu. Samoopredeljenje je predložilo Glauka Konjufcu, Arsim Bajrami je povukao kandidaturu, a ponuda potpisa za Vjosu Osmani demantovana je. Pravni rokovi i tumačenja ostaju sporna, pa scenariji uključuju produženu proceduru ili moguće vanredne izbore.
Koju igru igra Kurti: Rokovi ističu, u Skupštini ponuđena dva kandidata — pravi i pro forma
Getty © Erkin Keci/Anadolu
Tek što je Albin Kurti treći put formirao vladu i okončana višemesečna blokada, Kosovo se ponovo našlo u političkoj i institucionalnoj magli: krajnji rok povezan sa izborom predsednika prošao je bez zasedanja Skupštine, a procedure i tumačenja zakona ponovo su predmet spora.
Zašto još nema sednice
Predsednica Skupštine Albulena Hadžiju izjavila je da ne može da zakaže sednicu za izbor predsednika zato što je dostavljen samo jedan kandidat. Po njenom tumačenju, procedura za izbore ne može da počne bez najmanje dva kandidata — zbog čega je pozvala poslanike da, reda radi, obezbede potpise za drugog kandidata kako bi formalni uslov bio ispunjen.
Kandidature i politički manevari
Vladejući pokret Samoopredeljenje predložio je aktuelnog ministra spoljnih poslova i bivšeg predsednika Skupštine Glauka Konjufcu — potez koji posmatrači karakterišu kao taktički, skoro kao da se bira predsednik mesne zajednice. Akademik Arsim Bajrami, koji je ranije najavio kandidaturu kao konzensualnog kandidata, povukao je svoju kandidaturu nakon što nije dobio podršku Samoopredeljenja i PDK-a.
Istovremeno, Samoopredeljenje tvrdi da je ponudilo potpise svojih poslanika za podršku aktuelnoj predsednici Vjosi Osmani „forme radi“ kako bi bio ispunjen uslov za zakazivanje sednice — tvrdnja koju je Osmanijeva i njena savetnica Ljearta Holjaj strogo demantovala.
Pravni okvir i neizvesnost
Tumačenja ustavnih rokova razlikuju se: Hadžiju kaže da 60-dnevni rok predviđen ustavom počinje tek kada se sazove sednica Skupštine radi razmatranja i pokušaja izbora predsednika — a pošto nema dva kandidata, taj rok po njenom tumačenju još nije započeo. Drugi pravni stručnjaci, među kojima je i bivši predsednik Ustavnog suda Enver Hasani, upozoravaju da bi izbor predsednika nakon nekih od utvrđenih rokova mogao predstavljati kršenje ustava, ali i ističu da je pravna situacija nejasna i otvorena za različita tumačenja.
Ustav predviđa da, ako u trećem krugu nijedan kandidat ne osvoji potrebna 61 glasa, raspisuju se vanredni izbori. Takođe, ako predsednik ne bude izabran u roku koji počinje sprovođenjem procedure, aktivira se drugačiji ustavni mehanizam — šta tačno sledi zavisi od početka i tumačenja rokova.
Političke implikacije i mogućnost novih izbora
Posmatrači podsećaju da je prošle godine Skupština imala više desetina neuspelih zasedanja, koja su se tumačila kao pokušaj odugovlačenja do povoljnijeg datuma — kada dijaspora dolazi na Kosovo i Metohiju, a koja može značajno uticati na izborni rezultat. Zbog toga se sada ponovo pominju mogući vanredni izbori krajem aprila.
Šta je sledeće
Situacija ostaje neizvesna: ukoliko opozicija do kraja roka prihvati da formalno predloži drugog kandidata, sednica može biti zakazana, a 60-dnevni rok će, po tumačenju predsednice Skupštine, početi da teče. Ako se to ne dogodi, politički akteri ulaze u ono što su neki označili kao "neistraženi teren" — sa nizom pravnih i političkih scenarija koji mogu da dovedu do dugotrajnog zastoja ili ranih izbora.
Zaključak: Ključ je u proceduri i tumačenju ustava — da li će akteri prihvatiti formalne poteze radi pokretanja procesa, ili će se igrati taktika koja može da produži političku krizu i otvori put ka novim izborima.
Pomozite nam da budemo bolji.
