Prema deklasifikovanim američkim dokumentima iz 1992, Kiro Gligorov je odbio ponudu Grčke od 100 miliona dolara za promenu imena Makedonije. Dokumenti ga opisuju kao "mudrog starog lisca" koji je, i pored teške ekonomske situacije, smatrao finansijski uslovljeni kompromis neprihvatljivim. Gligorov je isticao da već postoje garancije o odsustvu teritorijalnih pretenzija, a ime-spor je konačno rešen Prespanskim sporazumom 2018. godine.
Kako je Kiro Gligorov Odbio Ponudu Od 100 Miliona — Deklasifikovani američki dokumenti otkrivaju
Getty © Arif Hudaverdi Yaman/Anadolu Agency
Prema nedavno deklasifikovanim analitičkim dokumentima američkih obaveštajnih službi iz 1992. godine, makedonski i jugoslovenski lider Kiro Gligorov (1917–2012) odbio je ponudu grčkih zvaničnika da promeni ime države za 100 miliona dolara, izveštavaju skopski mediji.
Šta pišu dokumenti
Dokumenti navode da je Gligorov početkom 1990-ih jasno poručio: "Makedonija neće prihvatiti promenu imena". Uprkos teškoj ekonomskoj situaciji i diplomatskoj izolaciji nove države, on je, kako pišu američki izvori, ocenio grčku ponudu kao iraionalnu i одбио finansijski uslovljen kompromis.
Prema istim izvorima, Gligorov je isticao da su već date dovoljne garancije da Makedonija nema teritorijalne pretenzije prema susedima i smatrao je neprihvatljivim da ekonomska pomoć bude povezana s promenom nacionalnog imena.
Uloga i karakterizacija
Američki analitičari opisali su ga kao "mudrog starog lisca" — iskusnog političara koji je pažljivo balansirao ključne strateške odluke.
Dokumenti ga predstavljaju kao centralnu figuru u kampanji za međunarodno priznanje Makedonije i kao stub političke stabilnosti, naročito tokom perioda kada je vladu vodio premijer Branko Crvenkovski. Navodi se i da je glavni cilj Gligorova bio ublažavanje etničkih tenzija kroz ustavni model koji naglašava individualna, a ne kolektivna prava.
U izveštajima se takođe pominje njegova rezervisanost prema tadašnjim regionalnim liderima, posebno Slobodanu Miloševiću i Franji Tuđmanu, što je uticalo na njegovu procenu bezbednosnih i spoljnopolitičkih prioriteta.
Dosadašnja karijera
Američki arhivi podsećaju na dugu javnu karijeru Gligorova: pre raspada SFRJ obavljao je visoke funkcije u saveznoj administraciji, uključujući mesto predsednika Savezne skupštine i saveznog sekretara za finansije. Nakon povlačenja iz politike 1978. vratio se kao savetnik premijera Ante Markovića i autor programa ekonomskih reformi.
Kontekst spora i njegovo rešenje
Spor oko imena počeo je odmah nakon sticanja nezavisnosti 1991. i dugo je predstavljao jedan od najvećih diplomatskih izazova nove države. Prema deklasifikovanim izveštajima, ponuda finansijske pomoći u zamenu za promenu imena bila je deo pritisaka s kojima se Makedonija suočavala u periodu međunarodne izolacije.
Konačno rešenje postignuto je tek 2018. godine Prespanskim sporazumom, kada je država promenila ime u Republika Severna Makedonija. U trenutku potpisivanja sporazuma premijer je bio lider SDSM-a Zoran Zaev.
Napomena: Svi navodi u tekstu zasnivaju se na informacijama iz deklasifikovanih američkih dokumenata i izveštajima skopskih medija koji su ih prenosili.
Pomozite nam da budemo bolji.
