Rusija je upozorila Finsku da će reagovati ukoliko Helsinki dozvoli raspoređivanje nuklearnog oružja, ocenjujući da bi to povećalo finsku ranjivost i moglo dovesti do eskalacije. Finska kaže da želi da učestvuje u NATO-ovom nuklearnom planiranju, ali ne želi trajno stacioniranje oružja. Promene su deo šireg preispitivanja evropskog odvraćanja podstaknutog ratom u Ukrajini i nedavnim najavama evropskih saveznika.
Rusija upozorava Finsku: raspoređivanje nuklearnog naoružanja povećava ranjivost i može dovesti do eskalacije
FILE PHOTO: French President Emmanuel Macron and Finland's President Alexander Stubb attend a Nordic-Baltic Eight (NB8) work video conference at the Elysee Palace in Paris, France February 23, 2026. Thomas Padilla/Pool via REUTERS/File Photo
Autor: Dmitry Antonov
Rusija je u petak saopštila da će reagovati ukoliko Finska dozvoli raspoređivanje nuklearnog oružja na svojoj teritoriji, ocenjujući da bi takav korak učinio nordijsku državu «više ranjivom» i doprineo eskalaciji tenzija u Evropi.
Šta kaže Kremlj
Kremlj je oštro reagovao nakon što je članica NATO-a Finska najavila planove da ukine dugogodišnju zabranu domaćeg raspoređivanja nuklearnog oružja — potez koji bi u ratu mogao omogućiti da takvo oružje bude stacionirano na finskoj teritoriji.
"Ovo je izjava koja vodi ka eskalaciji tenzija na evropskom kontinentu," rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov. "Raspoređivanjem nuklearnog oružja na svojoj teritoriji Finska počinje da nas ugrožava. A ako nas Finska ugrožava, mi preduzimamo odgovarajuće mere."
Pogled iz Helsinkija
Finski predsednik Alexander Stubb rekao je tokom posete Indiji da promena nije odgovor na neposrednu bezbednosnu pretnju, već da omogućava Finskoj da "u potpunosti učestvuje u NATO-ovom nuklearnom planiranju". Stubb je istakao da Finska ne želi trajno nuklearno oružje na svom tlu, već da usklađuje politiku sa nordijskim susedima.
Kremlin spokesman Dmitry Peskov attends a meeting of Russian President Vladimir Putin with Palestinian President Mahmoud Abbas at the Kremlin in Moscow, Russia, January 22, 2026. REUTERS/Ramil Sitdikov/Pool
Širi kontekst
Ove promene deo su šireg preispitivanja evropskog sistema odvraćanja, podstaknutog ruskom invazijom na Ukrajinu i promenljivim ponašanjem međunarodnih aktera, uključujući i nepredvidive poteze bivšeg američkog predsednika. Francuski predsednik Emmanuel Macron najavio je proširenje francuskog nuklearnog arsenala i mogućnost da druge evropske zemlje učestvuju u francuskim nuklearnim vežbama, što je Moskva nazvala "izuzetno destabilizujućim".
Regionalne implikacije
Pomaci u politici Finske i Švedske su posebno značajni jer su obe zemlje tokom Hladnog rata bile neutralne, a u NATO su se pridružile tek u 2023. (Finska) i 2024. (Švedska). Finska deli kopnenu granicu sa Rusijom dugu 1.340 km, što dodatno otežava bezbednosnu dinamiku u regionu.
Dok Evropa preispituje mehanizme odvraćanja, retorika iz Moskve ponovo podseća da su nuklearne teme postale centralna tačka diplomatije i bezbednosne politike. Razgovori o potencijalnom raspoređivanju, učešću u nuklearnom planiranju i vojnim vežbama verovatno će ostati u fokusu dok se odnosi između Rusije i NATO saveznika dalje razvijaju.
(Dodatno izveštavanje: Anne Kauranen i Essi Lehto u Helsinkiju. Pisanje: Mark Trevelyan. Uređivanje: Gareth Jones.)
Pomozite nam da budemo bolji.
