Pregled istraživanja timova sa McGill i Adolfo Ibáñez univerziteta pokazuje da izlaganje prirodi donosi merljive neurokognitivne i emotivne koristi. Čak i tri minute u prirodi mogu smanjiti stres, obnoviti pažnju i utišati repetitivne misli. Autori navode da mozak lakše obrađuje fraktalne obrasce prirode, a dublje disanje u prirodnom okruženju smanjuje aktivnost centara za detekciju pretnji. Kao rezultat, dolazi do prelaza u restaurativni mod pažnje i smirenijeg osećaja sopstva.
Boravak u prirodi leči mozak: čak i tri minute mogu da smire stres
Nature exposure modulates default mode, salience, and attentional brain networks say scientists. Sina Schuldt/dpa
Planinarenje, piknik u parku ili izležavanje na grani hrasta sa dobrom knjigom — novi pregled neuroznanstvenih studija ukazuje da vreme provedeno u prirodi ima konkretne, merljive koristi za mozak. Tim sa McGill University (Kanada) i Adolfo Ibáñez University (Čile) zaključuje da izlaganje prirodi podstiče restorativne procese koji smanjuju stres i obnavljaju pažnju.
Šta su pokazala istraživanja?
Autori rada objavljenog u časopisu Neuroscience & Biobehavioral Reviews navode "konvergujuće dokaze" da priroda utiče na emocije i kogniciju kod zdravih odraslih osoba. Čak i kratak kontakt s prirodom — već od tri minuta — može da pokrene promene u mozgu koje:
- smanjuju subjektivni osećaj stresa,
- obnavljaju sposobnost fokusiranja i pažnje,
- utišavaju "mentalni nered" i repetitivna, na-se fokusirana razmišljanja.
Zašto priroda deluje smirujuće?
Istraživači ističu nekoliko mehanizama: mozak očigledno lakše obrađuje fraktalne obrasce koji su prisutni u biljkama, listovima i drugim prirodnim strukturama, u odnosu na brze i gustim vizuelnim informacijama pretrpane urbane i onlajn sredine. Uz to, u prirodnom okruženju ljudi obično dišu dublje — što je povezano sa smanjenjem aktivnosti moždanih regiona uključenih u detekciju pretnji.
Fractals are the ornate and often symmetrical patterns and shapes seen in the wild - such as in flowers or snowflakes - where parts resemble the whole. Rolf Vennenbernd/dpa
"Priroda podstiče prelazak iz stalne pripravnosti i radne fokusiranosti u restaurativni mod pažnje koji vodi ka mirnijem osećaju sopstva," navode autori.
Praktični saveti
Ne morate da idete na višednevni izlet da biste imali korist. Autori i dalje naglašavaju da i kratki prekidi u zelenilu pomažu:
- provedite 3–10 minuta napolju između radnih zadataka,
- izaberite mesto sa pogledom na drveće, vodu ili travnjak,
- usmerite pažnju na detalje (list, oblik grana) i dišite namerno, dublje, polako,
- ako ne možete napolje — pogled na fotografiju prirode ili sobne biljke takođe može pomoći.
Ograničenja i napomene
Iako pregled donosi snažne dokaze o koristima izlaganja prirodi kod zdravih odraslih, autori ne tvrde da je to zamena za medicinski tretman kad je to potrebno. Takođe, opasnosti u divljini (npr. susret sa divljim životinjama) zahtevaju oprez.
Zaključak: Povezivanje sa prirodom nije samo poetska slika — dolaze i neuroznanstveni dokazi da čak i kratki boravak u zelenilu može da umiri mozak i obnovi pažnju.
Pomozite nam da budemo bolji.
