Tim NTNU i University of Tokyo razvija "botanički" beton koji pretvara pustinjski pesak u upotrebljiv građevinski materijal kombinovanjem peska sa sitnim drvenim česticama i primenom toplote. Laboratorijski testovi pokazuju obećavajuće rezultate za ivičnjake i ploče, ali su potrebna dodatna ispitivanja otpornosti na hladnoću i analiza održivosti. Lokalna proizvodnja mogla bi smanjiti emisije povezane sa transportom.
Botanički Beton Od Pustinjskog Peska: Jednostavno Rešenje Za Manjak Peska I Emisije
Photo Credit: iStock
Tim naučnika sa Norwegian University of Science and Technology (NTNU) i University of Tokyo razvija novu metodu kojom bi obilni pustinjski pesak mogao postati pogodan za građevinske primene. Dosadašnji rad, koji je izveo postdoktorant Ren Wei i saradnici, pokazuje da kombinacija pustinјskog peska sa veoma sitnim drvenim česticama i primenom toplote može dati čvrst materijal nazvan "botanički peskoviti beton".
Šta su uradili istraživači?
U laboratoriji University of Tokyo istraživači su sabijali pustinjski pesak pri različitim pritiscima i temperaturama, menjali odnos mešavine, vreme prešanja i vrste peska. Rezultati preliminarnih testova pokazuju obećavajuću čvrstoću i gustinu, dovoljno za proizvode kao što su ivičnjaci i ploče za popločavanje, uz napomenu da su potrebne dodatne provere pre industrijske primene.
Zašto je ovo važno?
Većina peska pogodnog za beton danas potiče iz rečnih nanosа i drobljenja stena, što dodatno iscrpljuje zalihe i izaziva ekološke probleme. Proizvodnja tradicionalnog betona učestvuje u oko 8% globalnih emisija CO2 (prema podacima NRDC), pa pronalazak lokalno dostupnih alternativa može smanjiti pritisak na rečne resurse i emisije povezane s prevozom.
Ključna prednost: Lokalna proizvodnja botaničkog betona blizu izvora pustinјskog peska mogla bi značajno smanjiti emisije povezane sa transportom.
Ograničenja i sledeći koraci
Iako je proces opisivan kao relativno jednostavan, materijal i dalje zahteva toplotu pri proizvodnji. Pre nego što se široko upotrebi, potrebna su dodatna ispitivanja, posebno otpornosti na hladnoću (što je važno za klimatske zone kao što su Norveška), dugoročne izdržljivosti, skalabilnosti proizvodnje, održivosti upotrebljenih drvenih čestica i kompletne analize životnog ciklusa.
U svetu se već razvijaju i druge alternative za smanjenje uticaja građevinarstva na klimu — od cigli od bagase (ostatka šećerne trske) do smesa od recikliranog građevinskog otpada i 3D-štampanih kuća od reciklirane plastike (npr. Azure Printed Homes).
Zaključak: Rani laboratorijski rezultati su obećavajući i pokazuju da pustinjski pesak može postati koristan sirovinski resurs za neke građevinske primene, ali je potrebna dalja evaluacija performansi, bezbednosti i uticaja na životnu sredinu pre nego što rešenje postane komercijalno primenjivo.
Pomozite nam da budemo bolji.
