Canopyjev izveštaj o Project Latvus pokazuje da pšenična slama može poslužiti kao održiva zamena za drvnu pulpu u proizvodnji viscose i lyocell vlakana. Pilot je obuhvatio prikupljanje u Indiji, preradu u Finskoj, predenje u Nemačkoj i proizvodnju prediva u Portugalu, uz učešće brendova poput H&M i Reformation. Testovi potvrđuju komparabilan kvalitet u pletenim materijalima, dok su glavni izazovi niži prinos pulpe i tehničke finese koje se očekuju da će se rešiti pri skaliranju. Slede tehno‑ekonomske procene, optimizacija procesa i edukacija potrošača.
Canopy: Pšenična Slama Kao Održiva Zamena Za Drvnu Pulpu U Modnim Vlaknima
Canopyjev izveštaj "From Wheat Straw to Wardrobes: Fashioning a New Fiber Future" predstavio je rezultate pilot-projekta Project Latvus, koji istražuje mogućnost upotrebe pšenične slame umesto drvne pulpe za proizvodnju viscose i lyocell vlakana. Projekat je realizovan u partnerstvu sa nevladinim organizacijama, proizvođačima i brendovima poput Fashion for Good, H&M Group, Chemopolis i Textile Genesis.
Kako je tekao pilot
Slama je balirana u indijskim državama Punjab i Haryana pod nadzorom Laudes Foundation. Tokom dve runde sakupljanja berači su optimizovali postupke kako bi sirovina bila očišćena od zemlje, kamenja i drugih nečistoća. Deo indijske slame nije zadovoljavao standard kvaliteta, pa je radi kompenzacije u proces uvedena i finska slama.
Proces proizvodnje
Balirana slama poslana je u Chemopolis (Oulu, Finska) gde je mehanički isečena, prethodno obrađena da se ukloni prašina i sitne čestice, te izbeljena. Pulpa je zatim rastvorena i predena u Thüringenskom institutu za tekstilna i plastična istraživanja (Nemačka), dok je izrada prediva izvršena u portugalskoj kompaniji Inovafil po specifikacijama brendova (H&M Group, C&A, Reformation). Partneri kao što su Shahi i Filpucci utekli su pređe u različite tipove tkanina: single-jersey, običan vez, warp-knit mrežu i materijale za džempere.
Rezultati i tehnički izazovi
Testiranja su pokazala da lyocell izveden iz pšenične slame može biti održiva alternativa drvnoj pulpi, naročito u pletenim materijalima i džemperima. Reformation je u direktnoj estetsko-tehničkoj uporedbi zaključio da je tkanina iz Project Latvus‑a uporediva po čistoti i nema ozbiljnih problema sa kvalitetom.
"Analiza materijala pokazala je da je Latvus vlakno snažan estetski pandan konvencionalnom lyocellu sa tržišnom izvodljivošću." — Reformation
Ipak, pilot je otkrio i izazove koje je potrebno rešiti pre industrijskog skaliranja: niži prinos pulpe (pretežno zbog gubitaka u pretretmanu), sled tehničkih nedostataka u pređi (blaža hrapavost, nešto manja čvrstoća), kao i pitanja postojanosti boje i dimenzione stabilnosti nakon višestrukog pranja. Canopy očekuje da će se većina problema ublažiti skaliranjem procesa i optimizacijom proizvodnih serija.
Ekološki i društveni značaj
Prelazak na sirovine iz poljoprivrednih ostataka može zaštititi šume: Canopy navodi da se za proizvodnju trenutno koristi do 300 miliona stabala godišnje. Upotreba pšenične slame takođe može smanjiti spaljivanje poljoprivrednog otpada — u Indiji se godišnje sagore oko 90 miliona metričkih tona ostataka (pre svega pirinač i pšenična slama), što značajno doprinosi emisijama štetnih gasova i čvrstih čestica.
Sledeći koraci
Canopy i partneri planiraju sprovođenje tehno‑ekonomske procene radi ocene finansijske održivosti skaliranja proizvodnje lyocell‑a iz pšenične slame. Nakon toga sledi optimizacija procesa, rad na uklanjanju preostalih tehničkih izazova i edukacija potrošača kako bi novo vlakno dobilo veću tržišnu podršku. Izveštaj takođe poziva na izradu jasnih, verodostojnih tvrdnji koje bi potrošačima precizno približile prednosti vlakana dobijenih iz poljoprivrednih ostataka.
Zaključak: Project Latvus pokazuje realnu mogućnost diversifikacije sirovina za MMCF vlakna — put je obećavajući, ali zahteva dalja ulaganja u skaliranje, optimizaciju i transparentnu komunikaciju sa tržištem.
Pomozite nam da budemo bolji.
