Irak je brzo uvučen u sukob nakon napada na Iran: vazdušni udari i napadi dronovima pogodili su baze proiranskih grupa, koje su potom uzvratile napadima na američke interese. Autonomni region Kurdistan posebno je izložen jer tamo deluju iranski kurdski pobunjenici i stacionirane su američke snage. Bagdad i regionalne vlasti tvrde da ne žele da iračka teritorija bude korišćena za napade, ali situacija brzo eskalira.
Složena uloga Iraka u ratu na Bliskom istoku — ko su akteri i koje su mete
A man shows the remains of a drone at the airport in Iraq's Erbil (Safin HAMID)(Safin HAMID/AFP/AFP)
Irak, zemlja koja je tek delimično povratila stabilnost nakon decenija sukoba, brzo je uvučen u širi rat na Bliskom istoku nakon što su, prema izveštajima, Sjedinjene Države i Izrael prošlog vikenda izveli napade na Iran.
U roku od nekoliko sati ratni avioni i bespilotne letelice preplavile su irački vazdušni prostor, a vazdušni udari pogodili su baze u kojima su stacionirane grupe koje podržava Teheran. Te grupe su potom izvele napade na interese SAD u Iraku, dok je Iran gađao kurdske militantne baze na severu zemlje.
Teheran-podržane snage u Iraku
Iran ima značajan politički i vojni uticaj u Iraku i podržava oružane frakcije koje Vašington smatra terorističkim organizacijama. Neke od tih grupa su stekle parlamentarno prisustvo i pojačale svoj politički i finansijski uticaj u Bagdadu.
Te frakcije deluju kroz brigade unutar Hashed al-Shaabi, poznatog i kao Popularne mobilizacione snage — nekada paravojna koalicija formirana 2014. protiv džihadista, a danas formalno integrisana u iračke oružane snage. Ipak, pojedine jedinice često deluju autonomno, okupljajući se u labav savez poznat kao Islamski otpor u Iraku.
Među najistaknutijim grupama su Kataeb Hezbollah, Harakat al-Nujaba (pokret al-Nujaba), Kataeb Sayyid al-Shuhada i Kataeb Imam Ali. Baze u kojima su stacionirani pripadnici ovih grupa bile su meta udara i optužbi za napade koji su usledili.
Ciljevi i vrste napada
Islamski otpor u Iraku redovno objavljuje da je izveo "desetine" napada na "neprijatelja", ali često bez preciziranja konkretnih meta. Konkretno, meta su bili:
- Međunarodni aerodrom u Bagdadu, gde se nalazi američki diplomatski objekat — meta dronova i raketa;
- Američka ambasada u Bagdadu, koja je takođe bila pogođena raketnim udarima;
- Regionalne baze i lokacije u autonomnom regionu Kurdistana — naročito Erbil, gde su stacionirane američke snage i konzulat;
- Naftna polja koja eksploatišu strane kompanije u južnoj provinciji Basra i u severnom Kurdistanu;
- Hoteli i druge civilne lokacije u Kurdistanu koje su metom napada dronovima.
Američke protivvazdušne odbrane sada gotovo svakodnevno presreću dronove iznad Erbila, što dodatno podiže nivo tenzija u regionu.
Kurdistan i iranski kurdski pobunjenici
Autonomni region Kurdistan na severu Iraka sadrži kampove i baze iranskih kurdskih pobunjeničkih grupa koje su formirale savez s ciljem svrgavanja Islamske Republike u Iranu. Među njima su levičarska Partija Slobodnog Života Kurdistana (PJAK) i Demokratska partija Iranskog Kurdistana.
Teheran optužuje ove grupacije da deluju u interesu Zapada ili Izraela i više puta ih je gađao otkako je sukob eskalirao. Neke od tih grupa su izrazile spremnost za dijalog sa Amerikancima u cilju dobijanja podrške za svoje ciljeve, što dodatno komplikuje regionalne geopolitičke odnose.
Vlasti pod pritiskom
Vlasti u Bagdadu i u regionalnim vlastima Kurdistana našle su se u teškoj poziciji: zvanično se zalažu za to da iračka teritorija ne bude korišćena kao odskočna daska za napade na susede, ali događaji često izmiču kontroli.
Bagdad je javno osudio napade na američku ambasadu i pokušava da balansira između rivaliteta SAD i Irana, dok regionalne vlasti u Erbilu demantuju tvrdnje da podržavaju prodore u Iran. Istovremeno, Teheran je zapretio da će gađati "sve objekte" u Kurdistanu ukoliko militanti pređu granicu u Iran.
Šta dalje?
Situacija u Iraku ostaje nestabilna i podložna brzom razvoju. Ključni faktori koji će odrediti dalji tok su: intenzitet i autorstvo vazdušnih udara, sposobnost iračke države da kontroliše paravojne elemente, ponašanje regionalnih kurdskih snaga i diplomatske odluke glavnih međunarodnih aktera.
Napomena: Iako su napadi pripisivani SAD i Izraelu, obe zemlje izveštajno nisu zvanično preuzele odgovornost za sve udare unutar Iraka. Mnogi detalji ostaju neprecizni dok ne budu potvrđeni nezavisnim izvorima.
Pomozite nam da budemo bolji.
