Napad dronom u Bahreinu koji je oštetio postrojenje za desalinizaciju podvlači ranjivost zemalja Zaliva. Desalinizacija obezbeđuje veliki deo pijaće vode u GCC državama, a napadi na takve objekte mogu izazvati humanitarnu, ekonomsku i psihološku krizu. Stručnjaci pozivaju na regionalnu koordinaciju, strateške rezerve i diversifikaciju tehnologija kako bi se povećala otpornost.
Napadi na postrojenja za desalinizaciju: Kako mogu poremetiti snabdevanje vodom u Zalivu
Iran has expanded its attack to include energy sites in the GCC countries [Altaf Qadri/AP Photo]
Bahrein je saopštio da je iranski dron naneo materijalnu štetu jednom postrojenju za desalinizaciju, što je prvi prijavljeni napad na takav objekat među zalivskim državama tokom osam dana sukoba između Irana i koalicije povezanih sa SAD i Izraelom.
Napad u Bahreinu usledio je dan nakon tvrdnje iranskog ministra spoljnih poslova Abbasa Araghchija da je američka akcija pogodila postrojenje za preradu pijaće vode na ostrvu Qeshm. Teheran za sada nije javno komentarisao izveštaje o incidentu u Bahreinu, ali slučaj je dodatno otvorio pitanje ranjivosti zemalja Zaliva koje se u velikoj meri oslanjaju na desalinizaciju za snabdevanje vodom.
Zašto su postrojenja za desalinizaciju važna?
Desalinizacija pretvara slanu morsku vodu u vodu pogodnu za piće, navodnjavanje i industrijske potrebe uklanjanjem soli, algi i drugih nečistoća. Tehnologije se svode na dve glavne grupe: termičke metode (zagrevanje i kondenzacija pare) i membranske tehnologije (pre svega reverzna osmoza).
Prema podacima američkog Ministarstva energetike, termički sistemi isparavaju vodu ostavljajući nečistoće, dok membranski sistemi propuštaju vodu kroz polupropustne membrane koje zadržavaju rastvorene soli. Reverzna osmoza je najrasprostranjenija membranska tehnologija zbog energetske efikasnosti i široke primene u državama Saveta za saradnju u Zalivu (GCC).
Obim zavisnosti i ključne statistike
Voda je u regionu oskudna zbog aridne klime i ograničenih prirodnih izvora. Prema izveštaju Gulf Research Center iz 2020. godine, podzemne vode zajedno sa desalinizovanom vodom čine oko 90% glavnih vodnih resursa regiona. Više od 400 postrojenja za desalinizaciju nalazi se duž obala Arapskog zaliva, od Ujedinjenih Arapskih Emirata do Kuvajta.
Prema istraživanju Arab Center Washington DC iz 2023. godine, države GCC-a čine oko 60% globalnog kapaciteta za desalinizaciju i proizvode približno 40% ukupne desalinizovane vode u svetu. Udeo desalinizovane vode u domaćem snabdevanju iznosi približno 90% u Kuvajtu, 86% u Omanu, 70% u Saudijskoj Arabiji i 42% u UAE. Saudijska Arabija proizvodi najviše desalinizovane vode u svetu.
Ranjivosti i istorijski primeri
Velika zavisnost od desalinizacije čini region posebno ranjivim u vreme oružanih sukoba. Tokom Zalivskog rata 1990–1991. iračke snage namerno su uništile većinu kuvajtskog kapaciteta za desalinizaciju, što je dovelo do teških posledica po snabdevanje vodom i javno zdravlje.
„Ciljanje ili prekid rada ovih postrojenja ozbiljno bi ugrozilo ekonomsku stabilnost i rast regiona“, rekao je Naser Alsayed, istraživač za životnu sredinu koji se bavi državama Zaliva.
Raha Hakimdavar, hidrolog i senior savetnik, upozorava da dugoročni napadi mogu uticati i na domaću proizvodnju hrane, jer će pritisci na vode za navodnjavanje preusmeravati ograničene resurse i pogoršavati postojeću zavisnost od uvoza hrane, posebno ako bude poremećen pomorski saobraćaj kroz region.
Još 2010. CIA je ukazala da prekid rada desalinizacionih postrojenja u većini arapskih država može imati veće posledice nego gubitak brojnih industrija, s obzirom na vitalnu ulogu vode za civilno stanovništvo.
Kako povećati otpornost?
Uticaj eventualnog napada zavisi od svake države: Saudijska Arabija ima veću geografski raspodelu postrojenja i rezervne kapacitete (uključujući postrojenja na Crvenom moru), dok manje države — poput Bahreina, Katara i Kuvajta — imaju ograničene strateške rezerve.
Preporučene mere uključuju:
- Regionalnu koordinaciju i zajedničke strategije (jedinstvene vodeće mreže i deljene strateške rezerve);
- Povećanje strateških zaliha vode i bolji planovi za upravljanje krizama (npr. skladištenje vode za višenedeljne prekide);
- Diverzifikaciju izvora vode i ulaganja u manje, distribuirane postrojenja za desalinizaciju napajane obnovljivom energijom;
- Poboljšanje bezbednosnih standarda i fizičke zaštite ključne infrastrukture.
Alsayed ocenjuje da bi GCC trebalo da posmatra bezbednost vode kao regionalno pitanje: „Ujedinjeni pristup — od jedinstvenih mreža desalinizacije do deljenih rezervi — najbolji je put za jačanje otpornosti regiona.“
Zaključak
Incident u Bahreinu podseća da je ciljanje civilne infrastrukture, kao što su postrojenja za desalinizaciju, potencijalno humanitarno i ekonomsko pitanje sa širokim posledicama. Kako raste rizik da će se vojne akcije širiti na civilne objekte, regionalna saradnja, rezervne strategije i tehnološka diversifikacija postaju ključni za očuvanje bezbednosti vode u Zalivu.
Pomozite nam da budemo bolji.
