Novo istraživanje SETI instituta pokazuje da zvezdana aktivnost (solarne oluje, turbulencija plazme, koronalna izbacivanja mase) može proširiti i „razmazati" uskopojasne radio‑signale, smanjujući njihovu vršnu jačinu ispod praga detekcije. Autori Vishal Gajjar i Grayce C. Brown, u radu objavljenom u Astrophysical Journal, kalibrirali su efekte na podacima iz Sunčevog sistema i ekstrapolirali ih na udaljene zvezde. Predlažu prilagođavanje pretraga — npr. posmatranja na višim frekvencijama i nove algoritme — kako bi se bolje detektovali izobličeni signali.
SETI: Svemirske oluje mogu „zamutiti“ signale vanzemaljaca — šta to znači za potragu
The Milky Way galaxy.Photograph: Ercin Erturk/Anadolu via Getty Images(Photograph: Ercin Erturk/Anadolu via Getty Images)
Novo istraživanje instituta SETI sugeriše da burno svemirsko vreme — uključujući solarne oluje, turbulenciju plazme i koronalna izbacivanja mase — može proširiti i izobličiti uskopojasne radio‑signale koje bi eventualno slali vanzemaljski izvori. Kao rezultat, takvi signali bi mogli pasti ispod praga detekcije konvencionalnih pretraga i tako doprineti „radijskom ćutanju“ koje naučnici uočavaju.
Šta su autori otkrili?
Vishal Gajjar i Grayce C. Brown iz SETI instituta objavili su rad u časopisu Astrophysical Journal u kojem pokazuju da fluktuacije gustine plazme u zvezdanim vetrovima i eruptivni događaji u blizini transmitujućih planeta mogu "razmazati" frekventni profil inače izuzetno uskih signala. To širenje rasipa snagu prenosa preko više frekvencija i smanjuje vršnu jačinu na koju se oslanjaju standardne, uskopojasne pretrage.
"Ako signal postane proširen zbog okoline svoje zvezde, može pasti ispod naših praga detekcije, čak i ako zapravo postoji," kaže Vishal Gajjar. Grayce C. Brown dodaje da kvantifikovanje tih efekata omogućava dizajniranje pretraga koje bolje odgovaraju onome što zaista stiže do Zemlje.
Kako su došli do zaključaka?
Autori su iskoristili kalibracione podatke dobijene od radio‑prenosa svemirskih letelica u našem Sunčevom sistemu, modelovali uticaje zvezdane aktivnosti i ekstrapolirali rezultate na okruženja udaljenih zvezda. Na osnovu toga predlažu da pretrage treba nadograditi — na primer, da se uključe posmatranja na višim frekvencijama i algoritmi koji traže šire ili razmazane spektre signala.
Zašto je ovo važno?
Do sada su mnoge potrage za tehnosignaturama fokusirane na vrlo uske frekventne pike, jer je takav oblik najteže objasniti prirodnim procesima. Ako zvezdana atmosfera i svemirske oluje mogu promeniti oblik signala pre nego što on stigne do nas, tada su trenutne metode manje osetljive na neke vrste potencijalnih emisija — odnosno moguće poruke nam jednostavno „ne dopiru".
Širi kontekst
Rad pojašnjava tehničku prepreku u traženju vanzemaljskih signala, ali se autorima pridružuje i oprez: nalaz ne znači da su vanzemaljci potvrđeni ili da su postojeće tvrdnje o UAP‑ima (unexplained anomalous phenomena) naučno potkrepljene. U članku je ukratko pomenut i javni interes oko UAP tema i nedavne političke izjave, ali glavni fokus ostaje na metodičkom unapređenju pretraga za tehnosignaturama.
Zaključak: Iako scenarij ne dokazuje postojanje vanzemaljaca, pokazuje da instrumentalne i metodološke promene — kao što su posmatranja na višim frekvencijama i algoritmi za šire spektre — mogu povećati šanse da otkrijemo slabije ili izobličene signale koji trenutno prolaze neprimećeni.
Pomozite nam da budemo bolji.
