Kanibalizam među neandertalcima iz Goyeta: Analiza 41.000–45.000 godina starih kostiju sugeriše sukob između grupa

Analiza fragmenata kostiju iz pećine Troisième u Goyetu (Belgija) otkriva nove i uznemirujuće dokaze o kanibalizmu među neandertalcima pre otprilike 41.000–45.000 godina. Međunarodni tim istraživača ponovo je ispitao fragmentirane skeletne ostatke i pronašao obrađene površine i prelome koji ukazuju na isti način tretmana kao i kod životinjskih ostataka koje su neandertalci lovili.

Ključni nalazi

Detaljna makro- i mikroskopska analiza pokazala je:

• rezne tragove od sečiva ili oštrih predmeta na kostima,
• lomove nastale dok je kost još bila sveža (perimortem frakture),
• raspored i vrsta tragova slične onima na kostima životinja obrađenih radi mesa.

Autori studije u Scientific Reports zaključuju da prikupljeni dokazi upućuju na kanibalističku obradu tela. Analize sumpornih izotopa sugerišu da su neke ili sve žrtve bile nelokalnog porekla, što podržava tumačenje u smeru exokanibalizma — konzumiranja pripadnika druge društvene grupe, a ne članova iste zajednice.

Ko su bile žrtve?

Genetske analize i morfometrijska procena butne kosti identifikovale su najmanje četiri jedinke kao žene. Mnoge od kostiju koje nose tragove obrade pripadale su gracilnijim i nižim skeletima, što navodi autore da predlože pretežnu zastupljenost žena i juvenilnih jedinki među žrtvama. Ipak, zbog fragmentarnog uzorka, autori naglašavaju oprez pri generalizaciji.

Mogući motivi i širi kontekst

Istraživači ističu nekoliko mogućih objašnjenja: pragmatični kanibalizam iz potrebe za preživljavanjem, nasilje i pljačka između grupa, ili simboličke prakse povezane sa sukobima i demonstracijom moći. U arheološkom zapisu postoje primeri gde su ostaci neprijatelja čuvani kao trofeji ili korišćeni u simboličke svrhe; nalazi iz Goyeta mogu ukazivati i na takve motive.

„Kanibalizam neandertalaca očigledno obuhvata širok spektar motiva. Uprkos učestalosti i vremenskom rasponu, tumačenje tih praksi ostaje posebno izazovno, naročito zbog fragmentarnog stanja većine skeletnih sklopova i teškoća u proceni kulturnih konteksta u kojima su se one odvijale,“ navode autori.

Značenje za paleontologiju

Datovanje ovih nalaza u period oko 41.000–45.000 godina stavlja ih u vreme intenzivnijeg kontakta između neandertalaca i rastućih populacija Homo sapiensa. Bez obzira da li su u pitanju ekstremne mere preživljavanja ili namerno usmereno nasilje prema „strancima“, nalazi iz Goyeta otvaraju važne diskusije o socijalnoj dinamici, konfliktima i kulturnim praksama u kasnom paleolitu.

Napomena: Iako dokazi za kanibalizam u Goyetu deluju jasni u pogledu tumačenja tragova na kostima, autori i stručna zajednica pozivaju na oprez zbog ograničenosti uzorka i kompleksnosti arheoloških konteksta.