Studija objavljena u Biology Letters pokazuje da evropski jež (Erinaceus europaeus) registruje zvuke u opsegu od 4 do 85 kHz, sa najvećom osetljivošću oko 40 kHz. Istraživanje je obuhvatilo 20 rehabilitovanih jedinki, merenja ABR metodom i mikro-CT skeniranje za 3D model uha. Otkrivene anatomske osobine objašnjavaju prilagođenost za ultrazvuk, a naučnici predlažu razvoj zvučnih odbojnih uređaja za vozila i baštensku opremu uz dodatna ispitivanja efikasnosti i bezbednosti.
Ježevi Čuju Ultrazvuk — Moguće Rešenje Za Manje Poginulih Na Putevima
A European hedgehog. Up to one in three hedgehogs in local populations die on roads.
Kada se pomisli na životinje koje koriste ultrazvuk, mnogima prvo padaju na pamet slepi miševi i njihova sposobnost eholokacije. Ipak, nova studija otkriva da i evropski jež (Erinaceus europaeus) može da registruje ultrazvučne frekvencije — otkriće koje otvara praktične mogućnosti za zaštitu tih ugroženih sisara.
Kako je istraživanje izvedeno
Tim na čelu sa Sophie Rasmussen sa Univerziteta u Oksfordu radio je sa 20 ježeva iz centara za rehabilitaciju u Danskoj. Istraživači su puštali kratke zvučne impulse preko zvučnika dok su male elektrode beležile odgovore auditivnog moždanog debla (odgovori auditivnog moždanog debla, ABR). Dodatno, na ježu koji je bio eutanaziran zbog teške povrede napravljen je visokorezolutni mikro-CT, što je omogućilo izradu interaktivnog 3D modela ušnog aparata.
A juvenile hedgehog.Image: Pia Burmøller Hansen.
Šta su otkrili
Analize su pokazale da jež reaguje na zvuke u opsegu od 4 do 85 kHz, sa najvećom osetljivošću oko 40 kHz. Pošto se ultrazvuk definiše kao frekvencije iznad 20 kHz, nalazi potvrđuju da ježevi čuju zvuke znatno iznad opsega ljudskog sluha (oko 20 Hz–20 kHz).
Anatomske prilagodbe
Mikro-CT i 3D model otkrili su nekoliko anatomskih karakteristika koje objašnjavaju osetljivost na visoke frekvencije: čvršći lanac srednjih ušnih koščica koji bolje prenosi visokofrekventne vibracije, relativno mali i lak stapes koji može brže vibrirati, i kraća, kompaktna kohlea optimizovana za obradu ultrazvučnih signala.
Infographic of the study’s findings.Image: Public Affairs Directorate, University of Oxford, and Getty Images.
Praktične implikacije i dileme
Rasmussen i saradnici predlažu razvoj zvučnih odbojnih uređaja koji bi emitovali frekvencije koje ježevi čuju, a koje ne bi ometale kućne ljubimce ili ljude. Moguće primene uključuju ugradnju u nova vozila, motorne trimere i robotske kosilice kako bi se smanjio broj poginulih na putevima. Ipak, istraživači ističu važna pitanja: koje tačno frekvencije i obrasci zvuka bi bili najučinkovitiji, da li postoji rizik od navikavanja (habituacije), i kako obezbediti da uređaji ne nanose štetu ili dodatni stres životinjama.
„Sada počinje pravi rad: koje zvuke će zapravo odbijati ježeve, hoće li se navikavati i kako da sve bude bezbedno?“ — Sophie Rasmussen
Otvorena naučna pitanja
Osim zaštitne primene, istraživače zanima i da li je ultrazvuk deo ježije komunikacije ili orijentacije pri lovu — odnosno, da li ježevi koriste ultrazvuk i za međusobnu komunikaciju ili za pronalaženje plena, slično nekim vrstama slepih miševa.
Ježevi koji su učestvovali u eksperimentu vraćeni su u prirodu nakon veterinarnog pregleda, a rezultati otvaraju put ka daljem radu na dizajnu bezbednih i efikasnih rešenja za zaštitu ove prepoznatljive evropske vrste.
Pomozite nam da budemo bolji.
