Studija na miševima pokazuje da crevne bakterije mogu uticati na starenje mozga i sposobnost pamćenja. Prenos mikrobiote iz starijih u mlađe miševe ili izlaganje bakteriji Parabacteroides goldsteinii pogoršavali je rezultate kognitivnih testova, dok su antibiotici poništavali taj efekat. Istraživači ukazuju na ulogu upale i ometanja vagus nerva, ali ističu da su zaključci zasnovani na miševima i zahtevaju dodatna istraživanja za primenu na ljude.
Crevni Mikrobiom Može Uticati Na Starenje Mozga, Pokazala Studija Na Miševima
A conceptual illustration of the gut microbiome.(THOM LEACH/SCIENCE PHOTO LIBRARY/Getty Images)
Starenje menja mozak, ali zašto neki ljudi ostaju mentalno bistri i u dubokoj starosti, dok drugi doživljavaju kognitivni pad, ostaje delimično nejasno. Nova studija na miševima ukazuje da crevna mikrobiota može igrati značajnu ulogu u tome kako mozak zadržava sećanja.
Šta su istraživači radili?
Tim sa University of Pennsylvania početnu je ideju dobio nakon slučajnog zapažanja: mladi, dvomesečni miševi koji su bili smešteni sa starijim, 18-mesečnim miševima pokazali su "ozbiljno narušenu kogniciju", navodi Timothy Cox, vodeći autor studije. Istraživači su zato ispitali ulogu crevnih bakterija pomoću nekoliko pristupa:
- kohousing (smeštanje mladih sa starijima),
- prenosa mikrobiote izmeta (fecal transplant) iz starih u mlade germ-free (sterilne) miševe,
- lečenja antibioticima i
- direktne infekcije jednim izolovanim sojem bakterije.
Ključni nalazi
Izlaganje mladića mikrobioti starih miševa ili direktno izlaganje bakteriji Parabacteroides goldsteinii dovodilo je do pogoršanja rezultata na testovima pamćenja, kao da su mladi miševi prerano ostarili. Kada su mladi miševi dobijali antibiotike, negativni efekat je nestajao. Stariji miševi koji su bili držani u germ-free uslovima zadržali su bolje memorijske sposobnosti.
Sekvenciranjem bakterija iz izmeta starijih miševa, autori su identifikovali Parabacteroides goldsteinii kao potencijalnog krivca. Eksperimenti sugerišu da ovaj soj može pojačati upalne procese koji ometaju rad vagus nerva — glavne komunikacione veze između creva i mozga. Zanimljivo, stimulacija vagus nerva poboljšala je kognitivne performanse miševa.
"P. goldsteinii može izazvati upalu koja ometa vagus nerv," kaže Timothy Cox. "Pretpostavljam da većina ljudi ne jede izmet drugih ljudi, pa direktna uporedivost sa ljudskim uslovima nije jednostavna."
Ograničenja i implikacije za ljude
Nalazi su značajni jer doprinose razumevanju mikrobiota‑crevno‑mozganske ose i otkrivaju jasniji mehanizam povezivanja mikroba i pamćenja. Ipak, autori i nezavisni stručnjaci naglašavaju da su rezultati ograničeni na modele miševa. Ljudski mikrobiom je kompleksniji, a ponašanje miševa (npr. koprofagija — jedenje izmeta) dodatno otežava direktnu primenu zaključaka na ljude.
Christoph Thaiss, ko‑senior autor rada, navodi da je P. goldsteinii prisutna i u ljudskom mikrobiomu, ali da je za utvrđivanje uticaja na ljudsku kogniciju potrebna dalja istraživanja i klinička ispitivanja. Vagus nerv se već koristi kao terapeutski cilj (stimulacija vagus nerva je odobrena za neke neurološke poremećaje), pa je moguće da u budućnosti takve terapije budu ispitane i za sprečavanje kognitivnog pada.
Zaključak
Studija objavljena u časopisu Nature kod miševa pokazuje da promene u crevnoj mikrobioti — i konkretnije, prisustvo određenih bakterija poput Parabacteroides goldsteinii — mogu uticati na pamćenje i kogniciju putem upale i ometanja vagus nerva. Premda su rezultati intrigantni i otvaraju put novim terapijskim idejama, potrebna su oprezna tumačenja i dodatna istraživanja pre bilo kakvih zaključaka primenjivih na ljude.
Pomozite nam da budemo bolji.
