Sažetak: Drugi mandat Donalda Trumpa otvorio je pitanja o slabosti međunarodnih normi i efikasnosti UN. Napadi na Venecuelu i Iran ocenjeni su kao potencijalno kršenje Povelje UN, dok su tradicionalne domaće i međunarodne kontrole delimično oslabile. Ekonomske posledice — posebno rast cena nafte — i rast nezadovoljstva birača ostaju najverovatniji faktori koji mogu ograničiti dalju eskalaciju.
Kako Trampova Neskontrolisana Moć Menja Svet: Kriza Međunarodnog Poretka i Posledice Po Energiju
President Donald Trump holds the key to unlock the FIFA Club World Cup trophy, which he said is staying at the White House, requiring a replica to be presented to the tournament’s winners, Chelsea, in July 2025 [File: Pool via AP]
Odluka američkog predsednika Donalda Trumpa da od januara 2025. naredi vojne udare protiv Venecuele i Irana pokrenula je širi premis o efikasnosti međunarodnog prava i stabilnosti poretka zasnovanog na Povelji UN. Stručnjaci upozoravaju da je, u praksi, sistem provere i ravnoteže — i na međunarodnom i na domaćem nivou — znatno oslabljen, dok su ekonomske posledice već opipljive.
Narušavanje međunarodnih normi
Prema mnogim međunarodnim analitičarima, napadi na Venecuelu i Iran predstavljaju kršenje Povelje UN, pre svega zabrane upotrebe sile iz člana 2(4). Debata o tome da li međunarodno pravo tokom istorije favorizuje zapadne interese nije nova, ali kritičari kažu da je ova administracija pregazila i formalne pravne okvire.
Canadian Prime Minister Mark Carney warned Trump of a ‘rupture’ in the Western alliance at the World Economic Forum in Davos, Switzerland, in January 2026 [File: Denis Balibouse/Reuters]
„Sposobnost međunarodnog prava da ograniči delovanje SAD pod Trumpom dokazala se kao minimalna“, ističe Michael Becker, profesor međunarodnog prava.
Odnos prema UN i instrumentalizacija institucija
Tramp je istovremeno pokušavao da zaobiđe UN — predlažući alternativne formate i smanjujući podršku pojedinim humanitarnim inicijativama — ali je povremeno tražio i legitimaciju Ujedinjenih nacija za konkretne projekte. Kritičari upozoravaju da druge države često beže od otvorene konfrontacije u Savetu bezbednosti iz straha od diplomatskog i ekonomskog odgovora Vašingtona.
Srednje sile i globalna reakcija
Srednje sile kao što su Kanada, Velika Britanija i Francuska mogu stvarati diplomatski pritisak i podizati troškove, ali nisu u poziciji da suštinski ponište američku vojnu i finansijsku primarnost. Zalivske države i zemlje BRICS-a uglavnom biraju diplomatsku distancu ili stratešku dvosmislenost, istovremeno prateći sopstvene bezbednosne i ekonomske interese.
A bulk carrier and tanker at anchor in Muscat, Oman, as Iran has essentially closed the Strait of Hormuz by threatening to attack vessels transiting the waterway [File: Benoit Tessier/Reuters]
Unutrašnje kočnice u SAD
Tradicionalne američke kontrole — Kongres, sudovi i Ministarstvo pravde — delimično su popustile. Vrhovni sud je, prema izveštajima, ograničio neke Trampove mehanizme trgovinske politike, ali Kongres često nije uspeo da jasno i jedinstveno reaguje na vojne akcije bez njegove saglasnosti. Ni mediji ni pravosudni sistemi nisu dosledno uspeli da formiraju trajnu barijeru protiv izvršne vlasti.
Ekonomske posledice: nafta, tržišta i javno mnjenje
Ratna eskalacija i tenzije u Hormuškom moreuzu podigle su cene nafte — IEA je odgovorila puštanjem 400 miliona barela iz rezervi, ali tržišta su ostala osetljiva. Analitičari upozoravaju da upravo troškovi za globalnu ekonomiju i rast nezadovoljstva birača predstavljaju najverovatniju prepreku daljoj eskalaciji.
Zaključak: kočnice i mogući razvoj događaja
Iako formalne pravne i institucionalne barijere deluju oslabljenim, realni faktori — ekonomski pritisci, diplomatska izolacija i unutrašnje političke posledice — i dalje mogu ograničiti ambicije koje se opisuju kao „neokolonijalne“. Krajnji ishod će zavisiti od sposobnosti međunarodne zajednice i ključnih saveznika da usklade strategije i od domaćih političkih faktora u SAD.
Napomena: U tekstu su predstavljeni stavovi analitičara i citati izvora. Pitanja međunarodnog prava i politike ostaju predmet intenzivne debate i različitih tumačenja.
Pomozite nam da budemo bolji.
