Kustos Nikola Spasojević тврди да су напади 8. марта 2004. имали за циљ уништавање српског духовног и културног присуства на КиМ. Иако је црква била запаљена, 2006. је уврштена на Uneskovu listu svetске baštine, а више од половине фresaka је већ рестаурисано. Храм, вековима седиште призренске епархије, данас је отворен за посетиоце и литургије се служе 10–15 пута годишње.
Kustos Ljeviške: Napad 8. marta 2004. Bio Je Pokušaj Rušenja Stuba Srpstva Na KiM
© РТ Балкан/Ивана Лукић
Kustos Crkve Bogorodice Ljeviške, Nikola Spasojević, izjavio je za Srnu da su napadi 8. marta 2004. године, tokom martovskog pogroma, imali za cilj уништавање једног од најважнијих духовних и културних стубова Српске православне цркве на Косову и Метохији.
Napad 2004. i motivi
Prema rečima Spasojevića, постојала је намера да се избришу трагови српског присуства на тим просторима. Он истиче да средnjовековни манастiri и светиње из 13. и 14. века сведоче да су Срби вековима, па и миленијумима, живели на том простору, и да је, по његовом мишљењу, нападима покушано уклањање тих историјских доказа.
„Намерe су билe да се затру српски трагови, али то није успело“, каже Спасојевић, додајући да су током погрома екстремисти у цркву унели аутомобилске гуме, полили их бензином и запалили.
Restauracija, UNESCO i очување фресака
Иако је црква претрпела велика оштећења, 2006. године Црква Богородице Лjeviške је уврштена на Унескову листу светске баштине. Под покровитељством Унеска започете су рестаураторске интервенције: више од половине фресака је успешно очишћено и рестаурисано, вративши делу зидног сликарства претходни сјај.
Спасојевић напомиње да се на наставак рестаурације под покровитељством Унеска чека већ више од 15 година, али да верује да ће преостали послови бити завршени. Он истиче и верску димензију опстанка светиње: „Бог штити наше светиње и нас...“
Историјски значај храма
Crkva Bogorodice Ljeviške је векovima била седиште призренске eparhije. Након обнове коју је извео краљ Милутин, храм је добио данашњи изглед петокуполнog крстообразног храма и сматра се једном од важних средњовековних задужбина.
Једна од најпознатијих фресака, Богородица Милостива са Христом Хранитељем — сцена у којој Мајка Божја храни „хлебом живота“ — била је вековима затрпана иза стуба и поново је откривена у одличном стању током обнове 1951. године.
Садашње стање и верски живот
Данас је црква свакодневно отворена за посетиоце, а интересовање туриста и верника из Србије и света расте. Литургије се служе око 10–15 пута годишње, углавном на велике богородичине празнике и приликом посебних обележја.
Закључак: По мишљењу кустоса, и поред разарања и покушаја брисања историјских трагова, црква је сачувана као важан симбол вере и културе; рестаураторски радови и међународна заштита преко Унеска дали су шансу да се њена уметничка и историјска вредност обнови и сачува.
Pomozite nam da budemo bolji.
