U Parizu je započelo prvo francusko suđenje koje se bavi genocidom nad jazidima, u predmetu protiv Sabrija Essida koji se suđen u odsustvu. Optužbe obuhvataju genocid, zločine protiv čovečnosti i saučesništvo za dela iz perioda 2014–2016. Tri Jazidkinje su civilne tužioce, a očekuje se da će dve svedočiti, kao i Essidova pritvorena supruga. Proces dolazi u kontekstu evropskih presuda koje su prepoznale slične zločine kao genocid.
U Parizu Počinje Prvo Francusko Suđenje Za Genocid Nad Jazidima — Sabri Essid Suđen U Odsustvu
A funeral in 2024 for some of the victims of the IS slaughter in Sinjar (Zaid AL-OBEIDI)(Zaid AL-OBEIDI/AFP/AFP)
U Parizu je u ponedeljak započelo prvo suđenje u Francuskoj koje se odnosi na genocid nad jazidijskom zajednicom. Optuženi, Sabri Essid, suđen je u odsustvu pošto se pretpostavlja da je poginuo 2018. godine, ali nema dokaza o njegovoj smrti.
Essid je optužen za genocid, zločine protiv čovečnosti i saučesništvo u delima navodno počinjenim između 2014. i 2016. godine. Troje Jazidkinja se pojavljuje kao civilne tužioce, a očekuje se da će dve od njih, kao i Essidova supruga koja je pritvorena po povratku u Francusku, dati iskaze tokom procesa koji je predviđen da traje do petka.
Optužbe i kontekst
Islamska država (IS) je 2014. zauzela velike delove Sirije i Iraka i proglasila takozvani kalifat. U avgustu iste godine, džihadisti su u provinciji Sinjar u Iraku masakrirali na hiljade jazidijskih muškaraca, dok su hiljade žena i devojčica odveli u Siriju, gde su ih prodavali i držali kao seksualne robinje. Istražitelji UN-a kasnije su kvalifikovali te akcije kao genocid.
Essid, rođen 1984. godine u Tuluzu, navodno se u Siriji predstavljao kao Abu Dojanah al-Faransi. Tužilaštvo ga tereti da je kupovao nekoliko jazidijskih žena na tržištima, da ih je višestruko silovao i uskraćivao im osnovne uslove za život, uključujući hranu i vodu. U propagandnom snimku iz 2015. prikazanom tokom istrage navodno se vidi kako tera svog 12-godišnjeg pastorka da ubije taoca.
Patrick Baudouin, advokat iz Lige za ljudska prava, istakao je da je suđenje neophodno jer su u prošlosti borci IS-a za koje se verovalo da su mrtvi kasnije otkriveni živi.
Širi pravni okvir
Ovaj proces se odigrava u kontekstu nedavnih presuda širom Evrope koje su priznaje zločine nad Jazidima kao genocid: nemački sud je 2021. doneo prvu takvu presudu u svetu, dok je švedski sud prošlog meseca osudio jednu osobu za učešće u sličnim zločinima. Advokatica koja zastupa tri Jazidkinje i njihovo osmoro dece naglašava da postupak treba da osvetli posebno tešku prirodu zlostavljanja i genocidnu politiku sprovedenu protiv jazidijskog naroda.
Sile podržane od SAD razorile su proto-državu IS-a 2019. godine, ali izolovane ćelije i dalje deluju, naročito u sirijskoj pustinji. Prema podacima Kancelarije za spasavanje kidnapovanih Jazida, IS je otela 6.416 pripadnika jazidijske zajednice, od kojih je više od polovine od tada oslobođeno.
Suđenje u Parizu može postaviti važan pravni i istorijski presedan za procesuiranje konkretnih genocidnih dela povezanih s islamskim ekstremizmom i pružiti žrtvama dodatnu mogućnost da javno izlože svoje strahote i traže pravdu.
Pomozite nam da budemo bolji.
