Dragonfly je nuklearno-pogonjen rotorski dron koji razvija APL pri Johns Hopkins za NASA-in program New Frontiers. Planirano je lansiranje 2028. i dolazak na Titan 2034. Dragonfly će, koristeći MMRTG, prikupljati atmosferske, spektrometrijske i seizmičke podatke i tražiti hemijske tragove života u jedinstvenom okruženju guste atmosfere i moguće slane okeanske mase ispod leda.
NASA Gradi Nuklearni Rotorski Dron "Dragonfly" Koji Će Istražiti Titan
Artist's rendering of the Dragonfly rotorcraft flying over the surface of Titan - NASA/Johns Hopkins APL/Steve Gribben
Applied Physics Laboratory (APL) pri Johns Hopkins University, u okviru NASA-inog programa New Frontiers, razvija nuklearno-pogonjen rotorski dron pod imenom Dragonfly. Izgledom podseća na fantastični ornithopter iz romana Dune, ali cilj mu nije Arrakis — već Titan, najveći Saturnov mesec. Lansiranje je planirano za 2028., a dolazak na Titan oko 2034. godine.
Šta je Dragonfly? Dragonfly će biti leteći naučni robot veličine automobila, sposoban da prelazi znatno veće udaljenosti nego klasični roveri. Njegovi instrumenti uključuju opremu za atmosferska merenja, spektrometriju, seizmička očitavanja i analizu hemijskih uzoraka sa površine i iz različitih lokacija.
Zašto Titan? Titan je poseban zbog guste, maglovite atmosfere i mogućeg slanog okeana ispod ledenog pokrivača — uslova koji mogu pomoći u formiranju organskih molekula. Površinski ciklus tečnosti (metan/etan na površini, moguće voda ispod leda) čini Titan ključnim mestom za proučavanje prebioloških procesa i traženje hemijskih indikatora života.
Artist's rendering of a composite image of the Dragonfly rotorcraft parachuting onto the surface of Titan, landing, and taking off again - NASA/Johns Hopkins APL/Steve Gribben
Padavine na Titanu su neobične: vazduh je otprilike četiri puta gušći nego na Zemlji, dok je gravitacija znatno manja (oko sedam puta slabija), pa kapljice padaju usporeno i između pljuskova mogu proći vekovi. Ove karakteristike utiču i na dizajn letelice — gusta atmosfera olakšava letenje rotorskom potisnom snagom, ali smanjuje efikasnost solarnih panela.
Izvor energije Dragonfly će koristiti višemisijski radioizotopni termoelektrični generator (MMRTG) napajan plutonijumskim gorivnim štapovima. MMRTG je proveren izvor energije koji se koristi i na aktuelnim Mars roverima i omogućava dugotrajan rad u uslovima gde solarno napajanje nije pouzdano.
Istorija i cilj misije Titan su ranije istraživali svemirska sonda Cassini i lander Huygens (2004–2005), koji je poslao prve neposredne podatke sa površine, ali je radio kraće vreme. Dragonfly, sa budžetom procenjenim na oko 3 milijarde dolara, ima za cilj da pruži najdetaljnije istraživanje Titana do sada — leteći iznad reka, jezera i dina kako bi prikupio niz podataka sa više lokacija.
Napomena: Iako koncept podseća na naučnu fantastiku, misija je zasnovana na postojećim tehnologijama i naučnim ciljevima sa jasnim planom lansiranja i instrumentima.
Pomozite nam da budemo bolji.
