Pakistan je izveo vazdušne udare na Kabul, što je kulminacija naglog pogoršanja odnosa sa avganstanskim Talibanom. Kabul i Pakistan se protivreče oko broja žrtava i ciljeva udara: Taliban govore o stotinama civila, dok Pakistan ističe da su gađane vojne mete i infrastruktura militantnih grupa. Islamabad optužuje Avganistan za pružanje utočišta TTP-u i drugim pobunjenicima, a stručnjaci upozoravaju na rizik daljeg vojnog i humanitarnog zaoštravanja duž granice.
Od sponzora do neprijatelja: Šta stoji iza pakistanskog vazdušnog napada na Kabul?
A man walks through debris lying in a ward of a drug users rehabilitation hospital destroyed in what the Taliban said was a Pakistani air strike in Kabul, Afghanistan, March 17, 2026. REUTERS/Yunus Yawar
Islamabad je decenijama bio najbliži saveznik avganstanskog Talibana, pružajući podršku pokretu koji je početkom 1990-ih izrastao u političku i vojnu silu u regionu. Međutim, odnosi su se poslednjih godina zaoštrili i kulminirali su nedavnim vazdušnim napadima Pakistana na Kabul.
Šta se dogodilo
U noći između nedelje i ponedeljka Pakistan je izveo vazdušni udar na Kabul. Avganstanski Taliban tvrde da je u napadu, koji je pogodio ustanovu za rehabilitaciju od narkotika, poginulo najmanje 400 ljudi i da je preko 250 povređeno. Pakistan odbacuje te brojke i navodi da su ciljevi bili 'vojne instalacije i infrastruktura za podršku terorizmu'. Zvaničnici u Islamabadu su prethodno saopštili da poseduju, kako su naveli, 'neoborive dokaze' da su militanti na avganistanskoj teritoriji planirali i izvodili napade protiv pakistanskih snaga.
Uzlazno zaoštravanje odnosa
Pakistanska podrška Talibanu nakon povlačenja međunarodnih snaga 2021. brzo se pretvorila u razočaranje: Islamabad tvrdi da su u Avganistanu utočište pronašli lideri i borci Tehreek-e-Taliban Pakistan (TTP), kao i pobunjenici iz balohističkih grupa koji napadaju Pakistan. Kabul odbacuje optužbe da dozvoljava takvu aktivnost.
Prethodni talas sukoba uključivao je žestoke okršaje na granici u oktobru koji su usmrtili desetine vojnika, a mir je nakratko vraćen pregovorima posredovanim od strane Turske, Katara i Saudijske Arabije. U februaru su pakistanske snage izvele više vazdušnih i kopnenih udarâ na talibanske položaje, za koje Islamabad tvrdi da su odgovor na napade na njegove granične snage.
Ko su TTP i koji je kontekst napada
Tehreek-e-Taliban Pakistan (TTP) formiran je 2007. okupljanjem više militanata iz severozapadnog Pakistana. Grupa je odgovorna za brojne smrtonosne napade u Pakistanu, uključujući i napad na Malalu Jusufzai 2012. godine. ACLED i druge organizacije beleže porast militantnih aktivnosti od 2022. godine, uključujući napade koje Islamabad povezuje s Avganistanom.
Jedan od incidenata koji su poslužili kao povod bio je napad u distriktu Bajaur, u kome je poginulo 11 vojnika i 2 civila; pakistanske vlasti navode da ga je izveo avganistanski državljanin, a odgovornost je preuzela TTP.
Vojne sposobnosti i rizici eskalacije
Na papiru postoji znatna disproporcija u snazi: procene pokazuju da TTP/Taliban broje oko 172.000 boraca, dok Pakistan ima preko 600.000 aktivnog osoblja, više oklopnih vozila i stotine borbenih aviona (podaci IISS za 2025). Taliban raspolažu ograničenom flotom aviona i helikoptera, ali nemaju efikasnu avijaciju uporedivu sa Pakistanom. Pakistan je takođe nuklearna država, što dodatno komplikuje rizike većih konvencionalnih sukoba.
Analitičari upozoravaju da bi zaoštravanje moglo da dovede do pojačanih prekograničnih upada, gerilskih napada i dugotrajne nestabilnosti duž granice, sa ozbiljnim humanitarnim posledicama za civile i prekidima trgovine i kretanja.
Međunarodni i diplomatski okviri
Kina je ranije pokušala da posreduje između dve zemlje, a region je pratio i uticaj susednih i međunarodnih aktera koji pokušavaju da smanje eskalaciju. Ipak, aktuelni sukobi i optužbe za skrivanje militantnih grupa otežavaju povratak na trajnu deeskalaciju.
Zaključak
Napad na Kabul je jasan pokazatelj kako su se odnosi između Pakistana i avganstanskog Talibana promenili — od savezništva do otvorenih neprijateljstava. Dok su činjenice o broju žrtava predmet spora, jasno je da postoji realan rizik šire vojne eskalacije i humanitarne krize ukoliko diplomatske inicijative ne dovedu do brzog smirivanja situacije.
Izvor: Sažetak i analiza zasnovani na izveštaju Reuters (Islamabad, 17. mart) i dostupnim vojnim i bezbednosnim podacima.
Pomozite nam da budemo bolji.
