17. mart 2026. označava 22. godišnjicu martovskog pogroma iz 2004. Tada je, prema dostupnim podacima, stradalo oko 28 Srba, proterano je oko 4.000 ljudi, a spaljeno je oko 35 crkava i manastira. Tragedija u Čabri 16. marta iskorišćena je kao okidač za talas nasilja koji je zahvatio više mesta na Kosovu i Metohiji. Posledice i osećaj nepravde traju do danas, dok mnogi preživeli i dalje traže odgovornost i istinu.
22. Godišnjica Martovskog Pogroma: Generacija Rođena Pod Strahom na Kosovu i Metohiji
© Руслан Кривобок / РИА Новости
Danas, 17. marta 2026. godine, obeležava se 22. godišnjica martovskog pogroma iz 2004. Za mnoge Srbe na Kosovu i Metohiji to nije samo prisećanje na prošlost: sećanje je živo jer posledice i osećaj nesigurnosti traju decenijama.
Šta se dogodilo 16–18. marta 2004.
Tragedija je počela 16. marta 2004. popodne u selu Čabra, na starom putu između severnog dela Kosovske Mitrovice i Zubinog Potoka, kada su se u nabujalom Ibru utopila trojica albanskih dečaka. Prištinski mediji ubrzo su tu nesreću predstavili kao razlog i povod za osudu Srba, iako su predstavnici UNMIK-a isticali da nema dokaza da su dečaci bili primorani u reku.
U noći i tokom naredna dva dana talas nasilja i koordinisanih napada proširio se širom Kosova i Metohije. Prema dostupnim podacima, tokom 17. i 18. marta 2004. nastradalo je oko 28 Srba, približno 4.000 ljudi bilo je proterano, a spaljeno je i teško oštećeno oko 35 crkava i manastira.
Ključne tačke nasilja
Napadi su obuhvatili različite delove pokrajine: Kosovu Polje, Prizren, Prištinu, Čaglavicu, Svinjare, Lipljan, Gnjilane, Peć i druge. U mnogim mestima su paljene crkve i kuće, pljačkano imanje i zlostavljani civili. U Prizrenu je u jednom talasu uništen veliki broj srednjovekovnih crkava i manastira, a u podrumu Bogoslovije pronađeno je ugljenisano telo Dragana Nedeljkovića.
Svedočanstva preživelih opisuju iznenadni haos, paniku i strah: porodice koje su noćima ostajale bez doma, potomci koji su rođeni posle 2004. i odrasli u atmosferi nesigurnosti, i ljudi koji i danas nemaju odgovore niti pravdu. Slučajevi ubistava, paljevina i pljački u velikom broju nisu u potpunosti rasvetljeni niti kažnjeni.
Uloga međunarodnih snaga i medija
Predstavnici UNMIK-a i KFOR-a u pojedinim slučajevima intervenisali su da spasavaju civile, ali su postojali i brojni zapisi i tvrdnje da su te snage u nekim kritičnim momentima delovale neadekvatno, sporo ili su bile pasivne. Istovremeno, medijska interpretacija i huškanje u nekim hrvatskim i prištinskim izveštajima uticali su na eskalaciju nemira.
Posledice koje traju
Posledice martovskog nasilja ostaju vidljive: napuštene i razorene srpske enklave i sela, uništena kulturna baština, brojne izbeglice i raseljene porodice. Generacije rođene posle 2004. odrasle su u atmosferi straha i nesigurnosti. Mnogi preživeli i dalje traže odgovornost i istinu, a osećaj nepravde i nepovjerenja prema institucijama je dugotrajan.
„Sećanje na te dane i danas oblikuje živote ljudi na Kosovu i Metohiji“, kažu preživeli i aktivisti za prava povratnika.
Ova godišnjica služi i kao podsetnik na potrebu za trajnim mehanizmima zaštite manjina, temeljnom istragom događaja i procesuiranjem odgovornih, ali i za obnovu uništene kulturne i verske baštine.
Zaključak: 17. i 18. mart 2004. ostavili su trajne posledice po srpsko stanovništvo Kosova i Metohije. Sećanje, bol i zahtevi za istinom i pravdom i dalje su deo svakodnevice mnogih ljudi, dok institucije, domaće i međunarodne, imaju obavezu da doprinesu rasvetljavanju događaja i zaštiti preostalih zajednica.
Pomozite nam da budemo bolji.
