Ekološka Katastrofa Na Pomolu: Rat U Perzijskom Zalivu Preti Dugongima, Kornjačama I Pticama

Od morskih kornjača i ptica do blagog dugonga — raznovrstan, ali krhak morski svet Perzijskog zaliva izložen je novim i pojačanim rizicima zbog vojne eskalacije u regionu. Pre sukoba, ekosistem je već trpeo posledice klimatskih promena i intenzivnog pomorskog saobraćaja; sada ga dodatno ugrožavaju bombe, požari i rizik od velikih izliva nafte.

Zašto je Zaliv posebno ranjiv?

Perzijski zaliv je plitko, delimično zatvoreno more (prosečna dubina oko 50 m) povezano sa Indijskim okeanom kroz Hormuški moreuz. Spora obnova voda — procenjuje se na svake 2–5 godina — znači da se nafta i drugi zagađivači slabije razređuju i duže ostaju u sistemu, što povećava rizik od dugoročnih posledica.

Koje vrste i staništa su u opasnosti?

Region je dom druge najveće populacije dugonga na svetu (procena 5.000–7.500 jedinki), desetak vrsta morskih sisara, preko 2.000 zabeleženih morskih vrsta (uključujući više od 500 vrsta riba) i pet vrsta morskih kornjača, među kojima je i kritično ugrožena hawksbill kornjača (Eretmochelys imbricata). Oko 100 vrsta korala, mangrova i livade morske trave pružaju ključna mesta za razmnožavanje i utočišta za ribe i rakove.

Aktuelne pretnje i incidenti

Prema izveštaju Conflict and Environment Observatory (CEOBS) od 10. marta, zabeleženo je više od 300 incidenata koji predstavljaju ekološki rizik od početka eskalacije sukoba, uključujući napade na tankere. Greenpeace upozorava da je desetine tankera sa oko 21 milijardu litara nafte praktično zarobljeno u Zalivu — potencijalna "ekološka štoperica" ako dođe do curenja ili napada na te brodove.

Od 1. marta prijavljeno je devet incidenata povezanih sa naftnim tankerima UKMTO centru; osam je kasnije potvrđeno od strane Međunarodne pomorske organizacije (IMO). Dodatne tvrdnje o napadima iznosile su i iranske snage, ali nisu sve nezavisno potvrđene.

Istorijska iskustva i lekcije

Rat u Zalivu 1991. jedan je od najočiglednijih primera: do 11 miliona barela nafte izliveno je posle namernih oštećenja naftne infrastrukture, zagađeno je stotine kilometara obale i stradalo više desetina hiljada morskih ptica. Studije pokazuju da su koralni grebeni delimično izbegli najveći direktni uticaj jer se nafta uglavnom zadržava na površini, ali su obalna i intertidal staništa trpela teške i dugotrajne posledice.

Akustične i hemijske opasnosti

Pored izliva nafte, eksplozije, korišćenje mina i sonar mogu izazvati akustične poremećaje koji utiču na morske sisare i ptice, kao i direktno fizičko oštećenje podvodnih struktura poput grebena. Studije povezane sa vojnom upotrebom sonara ukazale su na vezu između mid-frekventnog sonara i nasukavanja kitova.

Šta kažu stručnjaci i zvaničnici

Stručnjaci iz CEOBS, Greenpeace-a i akademskih centara upozoravaju da bi kombinacija ratnih dejstava i tankera puna nafte mogla stvoriti dugoročne ekološke posledice, uključujući kontaminaciju tla i podzemnih voda na kopnu. Iranski zvaničnici su već govorili o "ekocidu" nakon udara na rezervoare goriva, navodeći rizike po zdravlje ljudi i okoline.

Kako dalje?

Preventivno delovanje, međunarodna saradnja u monitoringu i hitne procedure za brzo zbrinjavanje izliva nafte su ključni da se umanje najgore posledice po biodiverzitet i priobalne zajednice.

Bez hitnih mera i transparentnog izveštavanja o incidentima, oporavak od potencijalnih katastrofa mogao bi trajati decenijama, kao što su pokazala ranija iskustva iz regiona.