Iran je u poslednjih nekoliko dana lansirao velike talase raketa i dronova prema državama Zaliva, uz česte presretanja od strane regionalnih protivvazdušnih sistema. Napadi su izazvali žrtve i ozbiljne ekonomske posledice, među kojima su pad proizvodnje nafte i prekidi u turizmu i transportu. Prema Rystad Energy, dnevna proizvodnja nafte u regionu pala je sa 21 na 14 miliona barela zbog zastoja i zatvaranja Hormuškog moreuza.
Iran Ispalio Hiljade Projektila i Dronova Preko Zaliva — Region Pod Pritisakom
Motorists drive past a plume of smoke rising from a reported Iranian strike in the industrial district of Doha amid the US-Israel war on Iran [File: Mahmud Hams /AFP]
Iran je ispalio rakete i bespilotne letelice prema više arapskih zemalja Zaliva, a države u regionu prijavljuju brojne presretanja i osete rastući bezbednosni i ekonomski pritisak od početka sukoba pre skoro tri nedelje.
Šta se dogodilo
Rano u utorak Ministarstvo odbrane Katara saopštilo je da su oružane snage uspešno presrele raketni napad. Nacionalna garda Kuvajta objavila je da je u zoru oborila bespilotnu letelicu, nekoliko sati nakon što je kuvajtska vojska saopštila da presreće neprijateljske raketne i dronske napade. UAE, Saudijska Arabija i Bahrein takođe su u poslednjim satima prijavili presretanja.
Ministarstvo odbrane Saudijske Arabije navelo je da je u Istočnoj regiji presretnuta i uništena bespilotna letelica. U Abu Dabiju i Dubaiju su prijavljene detonacije dok su protivvazdušne odbrane reagovale na nadolazeće pretnje.
Izveštaji i svedočanstva
Zein Basravi iz Al Jazeere, izveštavajući iz Dubaija: „UAE je najviše pogođen Iranovom odmazdom. Prema izveštajima, oko 3.000 projektila i dronova lansirano je na zemlje GCC; više od polovine ciljalo je lokacije u UAE. Noć je bila prepuna eksplozija i presretanja — prizori odbrambenih sistema koji rade na nebu postali su česta pojava.“
Reakcije i tvrdnje
Iran tvrdi da napada vojne baze koje koriste snage SAD, dok zalivske države odbacuju te tvrdnje i kažu da su napadi neopravdani. Regionalne vlasti nastavljaju da pojačavaju protivvazdušnu odbranu i koordiniraju mere bezbednosti.
Ekonomski uticaj
Napadi su poremetili proizvodnju energije i izazvali velike prekide u turizmu i saobraćaju. Prema podacima kompanije Rystad Energy, dnevna proizvodnja nafte proizvođača u regionu pala je sa oko 21 milion barela na 14 miliona barela nakon samo nešto više od nedelju dana intenzivnijeg sukoba, delimično zbog zatvaranja prolaza kroz Hormuški moreuz.
Posledice su već vidljive: poremećaji u snabdevanju, rast cena i povećana nesigurnost za kompanije i putnike u regionu.
Šta dalje očekivati
Situacija ostaje nestabilna i lako može eskalirati u širi sukob u regionu. Reakcije međunarodne zajednice i dalje su ključne za deeskalaciju, dok lokalne države pokušavaju da zaštite vitalne infrastrukturne tačke i civilno stanovništvo.
Pomozite nam da budemo bolji.
