Ukupno: Studija iz 2024. koja navodi da polimetalni noduli proizvode "tamni kisik" suočila se sa oštrom kritikom zbog mogućih eksperimentalnih artefakata i termodinamičkih nedoslednosti. Kritičari ukazuju na loše provetravanje komora, izostanak negativnih kontrola i nedostatak merenja vodonika. Autori najavljuju novu ekspediciju i dodatne podatke u recenziji, ali nezavisni stručnjaci traže reproduktivne dokaze i transparentnost pre nego što prihvate zaključke.
'Tamni kisik' na morskom dnu pod udarom kritike — Naučnici Kažu Da Nalaz Krši Termodinamiku
A 2024 study claimed that metallic lumps on the seafloor could produce oxygen via water electrolysis. | Credit: NOAA Office of Ocean Exploration and Research, 2019 Southeastern U.S. Deep-sea Exploration
Studija iz 2024. koja je tvrdila da polimetalni noduli proizvode takozvani "tamni kisik" na dnu okeana naišla je na oštru kritiku stručnjaka. Kritičari tvrde da su merenja verovatno kontaminirana i da je predloženi mehanizam nastanka kiseonika u suprotnosti sa osnovnim zakonima termodinamike. S druge strane, autori studije najavljuju novu ekspediciju i kažu da imaju dodatne podatke koji su u recenziji.
Šta Studija Tvrdi
Autori iz 2024. opisuju da su na abisalnoj ravnici Clarion-Clipperton Zone (CCZ) registrovali stalne emisije kiseonika koje su povezali sa polimetalnim nodulima — kuglastim tvorevinama bogatim kobaltom, niklom i manganom. Hipoteza je bila da razlike u električnom potencijalu unutar nodula izazivaju preraspodelu elektrona koja može razložiti morsku vodu (elektroliza) i osloboditi kiseonik, bez učešća svetlosti — otuda termin „tamni kisik“.
The Clarion-Clipperton Zone in the North Pacific Ocean is littered with metallic lumps called polymetallic nodules. | Credit: U.S. Geological Survey
Argumenti Kritičara
U članku mišljenja objavljenom decembra 2025. u Frontiers in Marine Science nezavisni istraživači izneli su nekoliko ključnih zamerki:
Merenja Mogu Biti Kontaminirana: Instrumenti koji su korišćeni za merenje oksigenacije u inkubacionim komorama možda nisu bili adekvatno provetreni prilikom spuštanja na dno, što je moglo dovesti do otapanja mehurića kiseonika unutar komora i lažnih pozitivnih rezultata.
Nedostaju Kontrole i Dodatni Gasovi: Izostala je potpuna prezentacija negativnih kontrola (bez nodula) i merenja pratećih gasova, naročito vodonika — koji bi bio očekivan nusproizvod elektrolize.
Termodinamički Problemi: Elektrohemičari ističu da predloženi mehanizam zahteva izvor energije koji autori nisu identifikovali i da po trenutnom razumevanju on ne može spontano da se odvija, što bi bilo u suprotnosti sa zakonima termodinamike.
Odgovor Autora i Dalji Planovi
Vođa studije Andrew Sweetman rekao je da tim ima dodatne podatke koji su u recenziji u Nature Geoscience i da planira novu ekspediciju u CCZ kako bi postavio landere i ponovio merenja. Ipak, kritičari kažu da postojeći podaci i ponovna analiza pokazuju jasan signal da je reč o eksperimentalnom artefaktu, te da zahtevaju povlačenje publikacije ukoliko se dokazi ne potvrde.
Polymetallic nodules are rich in cobalt, nickel and manganese, which are used to make batteries and electronics. | Credit: Alex Welsh/Bloomberg via Getty Images
Zašto Je Ovo Važno
Ako bi nalaz bio tačan, promenio bi razumevanje prirodne proizvodnje kiseonika i implikacije dubokomorskog rudarstva na morske ekosisteme. S obzirom na to da je istraživanje delimično finansirano od kompanija zainteresovanih za eksploataciju nodula, nezavisna provera i transparentna izlaganja podataka smatraju se posebno važnim.
Zaključak
Trenutna dilema ostaje otvorena: autori obećavaju dodatne dokaze i terenska ponavljanja, dok nezavisni stručnjaci zahtevaju jasne kontrole i merenja (posebno vodonika) pre nego što se prihvate izuzetne tvrdnje. Dok ne bude više jasnih i reproduktivnih podataka, većina naučne zajednice ostaje skeptična.
Pomozite nam da budemo bolji.
