Studija objavljena 18. marta 2026. u Biology Letters otkriva da melanozomi u dlaci platipusa istovremeno imaju šuplji i sferni oblik — kombinaciju koja je do sada bila zabeležena samo kod ptica. Jessica Leigh Dobson i tim koristili su mikroskopiju visoke rezolucije i nisu pronašli slične strukture kod echidni ni kod oko 120 drugih vrsta sisara. Istraživači pretpostavljaju da šuplji melanozomi mogu imati vezu sa prilagodbom na vodeni način života, ali ta hipoteza još nije potvrđena.
Novo Istraživanje Otkriva: Melanozomi Platipusa Su Šuplji i Sferni — Karakteristika Dosad Pripada Samo Pticama
Getty
Platipus već dugo važi za jedno od najneobičnijih životinjskih bića: polaže jaja, ima pljosnat kljun, mužjaci imaju otrovne bodlje, koristi elektrorecepciju za lov pod vodom i pod UV-svetlom pokazuje fluorescenciju čiji uzrok još nije razjašnjen.
Međutim, novo otkriće iz 2026. godine dovelo je u pitanje i još jedno pravilo biologije. Studija objavljena 18. marta 2026. u časopisu Biology Letters pokazala je da melanozomi — mikroskopske strukture u dlaci koje stvaraju pigment — kod platipusa imaju neobičnu kombinaciju: istovremeno su šuplji i sferni, svojstvo koje se do sada smatralo tipičnim samo za ptice.
Šta su melanozomi i zašto je ovo iznenađenje?
Melanozomi su sitne ćelijske strukture (reda veličine približno 1/1000 mm) koje utiču na boju krzna i perja. Do sada je važio jednostavan princip: šuplji melanozomi zabeleženi su kod ptica i povezivani sa stvaranjem iridescentnih, reflektujućih nanostruktura (kao kod pauna ili kolibrija), dok su melanozomi sisara bili čvrsti.
„Ovo je bilo potpuno neočekivano,“ rekao je Jessica Leigh Dobson sa Ghent University za Discover Wildlife. „Šuplji melanozomi do sada nikada nisu pronađeni kod sisara, a kombinacija šupljeg i sfernog oblika nije zabeležena nigde drugde, koliko znamo.“
Šta su autori istraživanja uradili?
Dobson i saradnici koristili su mikroskopiju visoke rezolucije za detaljan pregled dlake platipusa. Pored platipusa, tim je analizirao i echidne (njihove najbliže žive rođake) i oko 120 drugih vrsta sisara — i kod nijedne od njih nisu pronađeni šuplji melanozomi. To sugeriše da je ovaj fenomen jedinstven za platipusa.
Photo by Lisa Maree WilliamsGetty
Moguće objašnjenje i dalji koraci
Istraživači iznose radnu hipotezu: zajednički predak platipusa i echidne bio je prilagođen vodenom načinu života, pa su šuplji melanozomi mogli imati neku ulogu u izolaciji ili drugu funkciju pogodnu za poluvodeno okruženje. Echidne, koje su tokom evolucije prešle na kopneni život, možda su te strukture izgubile, dok su ih platipusi zadržali.
Međutim, ova ideja je još neproverena i zahteva dodatna eksperimentalna i komparativna istraživanja kako bi se utvrdila tačna funkcija šupljih melanozoma kod platipusa.
Šire značenje
Otkriće ne samo da dodaje novu zagonetku u listu jedinstvenih platipusovih karakteristika, već i precrtava dugogodišnju dogmu o tome da su šuplji melanozomi svojstveni isključivo pticama. Jedna mala struktura u dlaci jednog neobičnog sisara prisiljava biologe da ponovo razmisle o evoluciji pigmentacije i primeni mikroskopskih analiza u proučavanju morfologije.
Zaključak: Platipus ponovo pokazuje da evolucija može stvoriti izuzetke koji ruše pravila — a razumevanje tih izuzetaka može osvetliti šira evoluciona pitanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
