U Beogradu je obilježena 27. godišnjica NATO bombardovanja SR Jugoslavije konferencijom "Agresija NATO 1999. i globalne promene". Izneti su podaci: 1.031 poginuli pripadnik vojske i policije, 5.173 ranjena, oko 2.500 civilnih žrtava (89 dece) i oko 6.000 ranjenih civila. Diskutovano je i o mogućim zdravstvenim posledicama osiromašenog uranijuma, a pokrenute su inicijative za kompletiranje liste žrtava i završetak spomenika u Parku prijateljstva.
27 godina od NATO bombardovanja: Konferencija u Beogradu — narod koji se bori za slobodu ne može biti poražen
Prošlo je 27 godina od NATO bombardovanja SR Jugoslavije. U Domu Vojske Srbije u Beogradu održana je konferencija pod naslovom „Agresija NATO 1999. i globalne promene”, na kojoj su izneti podaci o žrtvama, posledicama i predložene nove inicijative sećanja.
Podaci o žrtvama i zdravstvenim posledicama
Bombardovanje je trajalo 78 dana. Prema podacima Ministarstva odbrane, tokom operacija poginulo je 1.031 pripadnik vojske i policije, dok je 5.173 vojnika i policajca ranjeno. Procene govore da je poginulo oko 2.500 civila (među njima 89 dece), a ranjeno oko 6.000 civila, uključujući oko 2.700 dece.
Među stradalima su i 16 radnika Radio-televizije Srbije, koji su poginuli u napadu na zgradu javnog servisa u Aberdarevoj ulici u noći između 22. i 23. aprila.
Učesnici i stručnjaci na konferenciji ukazali su i na dugoročne zdravstvene posledice, naročito zabrinutost zbog uticaja osiromašenog uranijuma na zdravlje stanovništva i povećanja broja obolelih od karcinoma, pri čemu se ističe da tačan uticaj i dalje nije precizno utvrđen.
Politički i istorijski kontekst
Živaidin Jovanović, nekadašnji ministar spoljnih poslova SRJ, podsetio je da je NATO 1999. godine pokrenuo kampanju protiv nezavisne i suverene evropske države koju, kako je rekao, ništa nije direktno ugrožavalo. Po njegovim rečima, napad je izveden kršenjem međunarodnih normi i relevantnih dokumenata.
"Ta agresija je izvršena kršenjem osnovnih međunarodnih normi, Povelje UN i Helsinškog završnog dokumenta OEBS-a," rekao je Jovanović za RT Balkan.
Agresiju je predvodila tadašnja američka administracija, a u operacijama je učestvovalo 19 članica NATO-a. Odnos snaga tokom vazdušnih dejstava često se navodi kao približno 600:1. Rat je formalno okončan potpisivanjem Kumanovskog sporazuma 9. juna 1999. godine.
Inicijative sa konferencije
Učesnici konferencije predložili su nekoliko mera sećanja i dokumentovanja događaja: inicijativu da Slobodan Milošević bude sahranjen u Aleji Velikana, dodeljivanje ulice ili trga njegovom imenu, izradu potpune i proverene liste civilnih, vojnih i policijskih žrtava NATO bombardovanja, kao i završetak spomenika žrtvama u Parku prijateljstva na Novom Beogradu i paljenje večne vatre.
Zaključak
Konferencija je bila poziv na dodatno dokumentovanje, institucionalno pamćenje i dalju javnu raspravu o posledicama bombardovanja — kako u pogledu žrtava, tako i posledica po zdravlje i arhitekturu javnog sećanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
