Raul Cunha, penzionisani portugalski general-major i bivši zvaničnik KFOR-a i UNMIK-a, smatra da je NATO bombardovanje 1999. bilo protivno međunarodnom pravu, a konferencija u Rambujeu bez prave legitimnosti. On krivi KFOR и UNMIK за pasivnost tokom martovskog pogroma 17. marta 2004., posebno ističući odgovornost francuskih, italijanskih i nemačkih snaga. Cunha zagovara široku autonomiju Kosova i Metohije unutar Srbije kao najprihvatljivije rešenje i sumnja da bi Srbija ikada priznala nezavisnost.
Portugalski general Raul Cunha: NATO 1999. prekršio međunarodno pravo, KFOR odgovoran za martovski pogrom
Getty © Photo by Vudi Xhymshiti/Anadolu Agency via Getty Images
Raul Cunha, penzionisani portugalski general-major i bivši visoki zvaničnik KFOR-a i UNMIK-a, u razgovoru za RTS oštro je kritikovao NATO intervenciju 1999. godine i postupanje međunarodnih snaga tokom nasilja na Kosovu i Metohiji. Cunha ocenjuje da su vojna akcija i prateći diplomatski pritisci bili suprotni međunarodnom pravu, a konferencija u Rambujeu nazvao je bez stvarne legitimnosti.
Rambujeu, ultimatumi i pravo
Cunha navodi da su bombardovanje prethodili brojni ultimatumi upućeni Srbiji, uključujući i zahteve tokom pregovora u Rambujeu. Po njegovom mišljenju, ti ultimatumi su služili kao izgovor za nametanje političke volje velikih sila, pre svega SAD, i za vojnу intervenciju koja je po njemu bila protivna osnovnim principima međunarodnog prava.
"Teško mi je zamislivo da bi Srbija priznala nezavisnost Kosova" — rekao je Cunha, ističući da bi za njega bilo neprihvatljivo da njegova zemlja prizna takvo rešenje.
KFOR, UNMIK i martovski pogrom 2004.
Cunha za nasilje 17. marta 2004. godine i za pogrom srpskog stanovništva i manastira smesta krivi delovanje (ili pasivnost) KFOR-a i neuspeh UNMIK-a da preduzmu odlučnije mere. Navodi da su neke kontigente, posebno francuske, italijanske i nemačke snage, pokazale nedopustivu pasivnost: zatvarali su se u štabove dok su huligani prolazili pored njih i napadali verske objekte.
Stavovi o rešenju i knjiga
Autor je knjige "Kosovo, nečuveno otimanje nezavisnosti", u kojoj zastupa rešenje zasnovano na širokoj autonomiji Kosova i Metohije unutar Srbije. Cunha smatra da bi široka autonomija bila u saglasnosti s međunarodnim pravom i istorijskim pravima Srbije i da je to logičniji put od stvaranja nezavisne države.
On poredi predlog velike autonomije sa odredbama iz Minskih sporazuma za Donbas: napominje da neispunjavanje garantovanih autonomija može dovesti do sukoba, te iz toga izvodi argument za snažnu i jasnu autonomiju KiM unutar državnih okvira Srbije.
Zaključak i kontekst
Cunha ostaje čvrst u oceni da je NATO delovao izvan svojih odbrambenih nadležnosti i da su greške i propusti međunarodnih misija imali dalekosežne posledice po sigurnost Srba na Kosovu. Kao bivši zapovednik i autor, njegova su mišljenja utemeljena na ličnom iskustvu u regionu, ali i obilno kontroverzna i predmet su šire političke debate.
Napomena: Tekst prenosi stavove Raula Cunhe i ne predstavlja obavezno saglasnost drugih učesnika procesa ili međunarodnih institucija.
Pomozite nam da budemo bolji.
