Studija UC San Diego: Mnogi životinjski virusi već mogu da inficiraju ljude

Postoji ogroman i nevidljiv svet mikroorganizama koji nas okružuje: bakterije, virusi i drugi sitni organizmi deo su naše svakodnevice. Nova analiza istraživača sa Univerziteta Kalifornija, San Diego (UC San Diego) ukazuje da mnogi virusi iz životinja možda ne zahtevaju velike genetske promene da bi prešli na ljude — što menja način na koji razmišljamo o riziku od novih pandemija.

SARS-CoV-2 is widely thought to have ultimately originated in bats, possibly reaching humans either directly or through an as-yet-unconfirmed intermediate host.©Colin Seddon/Shutterstock.com(Colin Seddon/Shutterstock.com)

Šta je pokazalo istraživanje?

Istraživanje sugeriše da mnogi životinjski virusi već poseduju osnovne osobine koje im omogućavaju da inficiraju i prenose se među ljudima bez potrebe za retkim, "savršeno" prilagođenim mutacijama. Kako kaže Joel Wertheim, PhD, glavni autor studije:

Rabies infects mammals, and once clinical signs appear, the disease is nearly always fatal.©Christopher J Barger/Shutterstock.com(Christopher J Barger/Shutterstock.com)

„Umesto da zahtevaju retke, fino podešene adaptacije u životinjama, mnogi virusi već mogu imati osnovni kapacitet da inficiraju i šire se među ljudima. Najvažniji faktor je ljudsko izlaganje raznovrsnim životinjskim virusima.“

U kontekstu SARS-CoV-2, dostupni dokazi upućuju na verovatno zoonotsko poreklo — najverovatnije iz slepih miševa, eventualno preko neidentifikovanog posrednog domaćina — ali istraga o tačnom poreklu i dalje traje. Genetske analize pokazuju blisku srodnost virusa sa etalonima iz divljih životinja i sugerišu da virus možda nije zahtevao velike adaptivne promene pre prvog prenosa na ljude.

Even common pets can carry diseases that infect humans.©New Africa/Shutterstock.com(New Africa/Shutterstock.com)

Zašto je ovo važno?

Ako mnogi životinjski virusi već mogu da inficiraju ljude, ključni faktor rizika postaje učestalost i intenzitet ljudskog izlaganja tim virusima. Faktori koji povećavaju rizik od "spillover" događaja uključuju:

Routine genetic and DNA testing helps scientists get ahead of outbreaks before they start.©Pordee_Aomboon/Shutterstock.com(Pordee_Aomboon/Shutterstock.com)

• krčenje šuma i promena u korišćenju zemljišta;
• intenzivnu trgovinu divljim životinjama i bliske kontakte ljudi sa divljim i domaćim životinjama;
• klimatske promene koje pomeraju domete domaćina i vektora (npr. komaraca, krpelja);
• rastuću antropogeniju i širenje naselja u nekada netaknuta staništa.

Primeri važnijih zoonoza

Nekoliko dobro poznatih bolesti ilustrativno pokazuje različite puteve prelaska sa životinja na ljude:

Computational tools, including AI-based methods, are increasingly being used to help analyze sequencing data and flag patterns that may warrant closer investigation.©Gorodenkoff/Shutterstock.com(Gorodenkoff/Shutterstock.com)

• Ebola: Smatra se da potiče iz populacija slepih miševa.
• Grip (influenza): Potiče od ptica i svinja; mešanje sojeva može dovesti do novih pandemijskih sojeva.
• Hepatitis E: Povezan sa konzumacijom nedovoljno termički obrađenog svinjskog mesa.
• Zapadni Nil: Virus koji prenose komarci.
• Besnilo: Uglavnom pogađa sisare; gotovo uvek smrtonosno ako se ne primeni vakcinacija pre pojave simptoma.
• Hantavirus i Lassa: Prenose se preko glodara (izmet, urin, ujedi).
• HIV-1 (AIDS): Verovatno potiče od simijanskih virusnih rezervoara kod primata.

Kako pratimo i kako se pripremamo?

Prevencija i rano otkrivanje ključni su za smanjenje rizika od velikih izbijanja. Neki od najvažnijih pristupa su:

• One Health pristup: Integracija javnog zdravlja, veterinarstva i zaštite životne sredine radi sveobuhvatnog nadzora.
• Sentinel nadzor: Praćenje životinja i vektora u visokorizičnim regionima (npr. ptice, koke, divlje životinje).
• Molekularne tehnologije: Sekvenciranje naredne generacije (NGS) i PCR omogućavaju brzo identifikovanje sojeva i praćenje evolucije patogena.
• Ambientalno uzorkovanje i AI: Ambientalni uzorci i algoritmi zasnovani na veštačkoj inteligenciji ubrzavaju otkrivanje obrazaca i prioritetizaciju uzoraka za dalja istraživanja.
• Međunarodni programi: Projekti poput USAID PREDICT i slične inicijative jačaju laboratorijske kapacitete i međusektorsku saradnju.

Zaključak

Glavna poruka istraživanja je da sprečavanje budućih pandemija zahteva više od praćenja virusne evolucije: potrebno je smanjiti ljudsko izlaganje riziku (očuvanjem staništa, kontroli trgovine divljim životinjama i unapređenjem javnozdravstvenog nadzora) i uložiti u brze dijagnostičke i nadzorne tehnologije. Kombinacija One Health strategija, molekularnih metoda i računarstva može značajno smanjiti verovatnoću i posledice novih spillover događaja.

Izvor: UC San Diego; komentari autora studije Joel Wertheim, PhD. Podaci o SARS‑CoV‑2 zasnovani na javno dostupnim izvorima i naučnim izveštajima; istraga o poreklu virusa i dalje traje.