Donald Tramp je privremeno obustavio udare na iransku energetsku infrastrukturu nakon što su zemlje Zaliva upozorile da bi takvi napadi mogli izazvati odmazdu protiv njihove energetske i desalinizacione mreže. Iran je preko posrednika zapretio "neograničenom" odmazdom, dok je zatvaranje Hormuškog moreuza podiglo cene nafte. Analitičari smatraju da je prekid priznanje da bi dalja eskalacija imala previsoke troškove za saveznike i svetsku ekonomiju, a moguće pregovore prate zahtevi Irana za garancijama, kompenzacijama i većim uticajem u regionu.
Upozorenja zemalja Zaliva i strah od eskalacije naterali Trampa da zaustavi udare na Iran
A map showing the Strait of Hormuz and a 3D-printed miniature model depicting U.S. President Donald Trump are seen in this illustration taken March 23, 2026. REUTERS/Dado Ruvic/Illustration
Donald Trampov iznenadni prekid u zaoštravanju sukoba sa Iranom usledio je nakon direktnih upozorenja zemalja Zaliva i sve većih strahova u regionu da je Vašington pogrešno procenio Teheranovu spremnost da eskalira, kažu regionalni izvori i analitičari.
Prema nekoliko anonimnih regionalnih izvora, arapske države Zaliva su upozorile da bi američki udari na iranske elektrane mogli izazvati iransku odmazdu protiv njihove ključne energetske i desalinizacione infrastrukture. Iran je, preko arapskog posrednika, poslao poruku zalivskim prestonicama da bi svaki napad na njegov elektroenergetski sistem izazvao "neograničenu" odmazdu.
Tramp je pretilo da će pogoditi iranski elektroenergetski sistem ukoliko Teheran ne otvori prolaz kroz Hormuški moreuz — koji prevozi oko petine svetskih energetskih zaliha iz zemalja Zaliva. Iran nije popustio; moreuz je ostao delimično zatvoren, cene nafte su skočile, a globalni berzanski indeksi pali, što je izložilo ograničenja američkog pritiska.
"Tramp je potpuno pogrešno procenio kada je rekao 'imate 48 sati da otvorite moreuz'", rekao je Alan Eyre, bivši američki diplomata i poznavalac pitanja Irana. "Kada je postalo jasno da Iran ozbiljno razmatra udare na energetsku infrastrukturu u Zalivu kao odgovor, morao je da se povuče."
Analitičari, među kojima je i Alex Vatanka iz Middle East Institute, ocenjuju da je Teheran iznenadio administraciju svojom sposobnošću da ostane u sukobu i spremnošću na dalju eskalaciju bez ograničenja. Bele kuće nije odmah odgovorila na sve zahteve za komentar; portparolka Anna Kelly je izjavila da je predsednik procenio da su ciljevi operacije "Operation Epic Fury" blizu ispunjenja i da je u stalnom kontaktu sa partnerima na Bliskom istoku.
Diplomatski napori i posledice po region
Iza scene su intenzivirani napori da se ograniči širenje sukoba kroz posrednike poput Pakistana, Turske i Egipta, kao i preko zalivskih saveznika koji su nervozni što su uvučeni u rat koji nisu izabrali. Ebtesam Al-Ketbi iz Emirates Policy Center navodi da Trampov prekid može imati dve logike: taktičku (kupovina vremena za dalje raspoređivanje i poslednje upozorenje) ili stratešku (korišćenje deeskalacije kao osnove za širi dogovor i reset pravila angažovanja u regionu).
Eksperti upozoravaju da sukob već ima trajne posledice po snabdevanje energijom, trgovinske tokove i regionalnu stabilnost. "Zemlje Zaliva su plaćale najveću cenu", kaže Vatanka: "Stavljeni su u ogroman rizik bez svog pristanka, a šteta naneta za nekoliko nedelja može se popravljati godinama."
Šta Iran traži i ko pregovara?
Prema višim izvorima u Teheranu, iranski pregovarački stav se zaoštrio: Iran bi tražio obavezujuće garancije protiv budućih vojnih akcija, obeštećenje za ratne gubitke i formalnu kontrolu nad Hormuškim moreuzom. Takvi zahtevi bi alarmirali zalivske države i mogli bi voditi ka novoj ravnoteži snaga u regionu.
Analitičari navode da bi ključna figura u mogućim pregovorima mogao biti predsednik iranskog parlamenta Mohammad Baqer Qalibaf, bivši komandant Revolucionarnih gardi, koji ima kredibilitet pred tvrdolinijašima. Mogući posrednički kanali uključuju Pakistan, Tursku, Egipat, i neformalne kontakte podržane od strane velikih sila.
Ukratko, prekid američkih udara ne znači kraj sukoba — pre nego što je, kako tvrde analitičari, rat transformisan u instrument pritiska i mogućih pregovora, dok su rizici po regionalne partnere i globalnu ekonomiju ostali visoki.
(Dodatno izveštavanje: Parisa Hafezi u Dubaiju; Autor teksta: Samia Nakhoul; Uredio: William Maclean)
Pomozite nam da budemo bolji.
