Trump Tvrdi Napredak U Pregovorima Sa Iranom — Stanje I Mogući Ishodi Rata

Tvrdnja američkog predsednika Donalda Trumpa da pregovori sa Iranom beleže "veliki napredak" podstakla je dodatnu konfuziju oko rata čiji su ciljevi i dalje nesigurni. Iran demantuje da su se vodili pregovori i poručuje da će se boriti „do potpune pobede“, dok regionalni posrednici rade na inicijativama za smirivanje napetosti.

Šta je poznato

Pakistan, Egipat i države Zaliva pokušavaju iza scene da organizuju pregovore i da ubede Teheran da sedne za sto. SAD su se, prema izveštajima, "u principu" saglasile da učestvuju u razgovorima najavljenim u Pakistanu, ali Iran javno odbacuje tvrdnje o pregovorima.

President Donald Trump listens to a reporter during the swearing in for Homeland Security Secretary Markwayne Mullin in the Oval Office of the White House, Tuesday, March 24, 2026, in Washington. (AP Photo/Alex Brandon)(ASSOCIATED PRESS)

Trump je izjavio da su američki izaslanik Steve Witkoff i Jared Kushner razgovarali s nekim iranskim liderom, ali nije precizirao o kome se radi. Mediji su pomenuli predsednika parlamenta Mohammad Bagher Ghalibafa, koji je to brzo demantovao.

Ko učestvuje i ko odlučuje u Iranu

Iransko rukovodstvo deluje relativno kohezivno uprkos teškim udarima i ubistvu vrhovnog vođe. Novi vrhovni vođa, Ayatollah Mojtaba Khamenei, još nije javno progovorio otkako je imenovan. U centru moći su takođe Revolucionarna Garda, regularna vojska i politički lideri poput Mohammad Bagher Ghalibafa, ministra spoljnih poslova Abbasa Araghchija i predsednika Masouda Pezeshkiana.

Vehicles drive under billboards showing portraits of the late Iranian Supreme Leader Ayatollah Ali Khamenei, foreground, and his son Ayatollah Mojtaba Khamenei, the successor to him, along a highway in Tehran, Iran, Tuesday, March 24, 2026. (AP Photo/Vahid Salemi)(ASSOCIATED PRESS)

Nije jasno da li bi bilo koji pregovarač imao potpornu podršku vojske ili Gardista: iranska vojska je, po izveštajima, često delovala po nalogu lokalnih komandanta, što dodatno komplikuje pregovarački proces.

Mogući ciljevi pregovora

Ukoliko pregovori zaista postoje, predloženi ciljevi uključuju:

Smoke billows following an Iranian missile strike in Tel Aviv, Tuesday, March 24, 2026. (AP Photo/Ohad Zwigenberg)(ASSOCIATED PRESS)

• Degradaciju ili uništenje iranskih raketnih kapaciteta i sposobnosti da prete susedima;
• Sprečavanje razvoja nuklearnog oružja i uklanjanje obogaćenog urana iz Irana — zahtev koji je Teheran ranije odbijao;
• Reotvaranje Hormuškog moreuza, važnog za globalnu trgovinu naftom;
• Uspostavljanje prekida vatre ili šireg rešenja kojim bi se okončao rat na svim frontovima, za šta iranski predstavnici kažu da je njihov cilj.

Rizici i neizvesnosti

Rat se, izgleda, i dalje zaoštrava: napadi su zabeleženi protiv Irana, Izraela i drugih tačaka u regionu, a američko pojačanje snaga — uključujući hiljade marinaca — stvara pretpostavke i za diplomatski pritisak i za moguće vojne operacije. Pojavile su se i spekulacije o ciljevima kao što su ostrvo Kharg ili uklanjanje obogaćenog urana, što bi predstavljalo značajnu eskalaciju.

Izrael trenutno nije uključen u inicijativu za pregovore i zadržava sopstvene vojne ciljeve; premijer Benjamin Netanjahu rekao je da će napadi privremeno biti nastavljeni čak i dok SAD vode diplomatske napore.

Šta pratiti u narednim danima

• Da li će Iran zvanično potvrditi učešće u razgovorima ili ostati pri demantiju;
• Precizni zahtevi SAD, naročito u pogledu obogaćenog urana i rasporeda raketnih kapaciteta;
• Postupke Izraela i reakcije zemalja Zaliva koje učestvuju u posredovanju;
• Promene u kretanjima snaga na terenu i u vojnoj prisutnosti SAD u regionu.

Situacija ostaje fluidna: mogući diplomatski ishod može da donese kratkoročnu stabilizaciju (npr. prekid vatre i otvaranje Hormuškog moreuza), ali je isto tako realan scenarij daljeg širenja sukoba, posebno ukoliko pregovori propadnu ili budu praćeni vojnim operacijama visokog rizika.