Zalivske države traže garancije pre prekida vatre: Rakete i dronovi Irana moraju biti oslabi

Pre rata sa Iranom, saveznici Donalda Trumpa u arapskim državama Zaliva snažno su lobirali protiv udara na Teheran. Kako sukob odmiče, sve glasnije ističu da brz prekid neprijateljstva bez rešavanja iranskih raketnih i dron kapaciteta može ostaviti region u goroj bezbednosnoj situaciji nego pre sukoba.

Šta traže zalivske države

Saudijska Arabija, prema izvorima upućenim u poziciju Rijada, želi da se iranske krstareće i balističke raketne sposobnosti degradiraju "koliko je to moguće" pre okončanja rata. Ujedinjeni Arapski Emirati smatraju da je teško zamisliti dugoročnu bezbednost regiona uz postojanje iranskog programa raketa i dronova, dok Katar traži da interesi arapskih suseda pogođenih napadima budu ugrađeni u budući bezbednosni poredak.

Anwar Gargash, savetnik predsednika UAE: "Poruka iz ovog rata postala je veoma jasna. Naše razmišljanje ne prestaje na prekidu vatre, već se okreće ka rešenjima koja obezbeđuju trajnu bezbednost — uključujući nuklearnu pretnju, rakete, dronove i zastrašivanje moreuza."

Stav SAD i tezge Irana

Zvaničnici SAD navodno dele slične ciljeve. Američki sekretar odbrane Pete Hegseth izjavio je da je cilj "uništiti iranske ofanzivne rakete, uništiti proizvodnju iranskih raketa, uništiti njihovu mornaricu i drugu bezbednosnu infrastrukturu."

Iranski zvaničnici, s druge strane, navode da su njihove operacije upućene na kaznu susednih arapskih država i da traže novo regionalno uređenje koje podrazumeva, između ostalog, formalizaciju uticaja Teherana nad Hormuškim moreuzom, ratnu odštetu i preuređenje savezništava u regionu.

Humanitarni i ekonomski udar na region

Prema iranskim podacima citiranim u izveštaju, američko-izraelski napadi su usmrtili više od 1.750 ljudi i ranili preko 20.000. Iran je odgovorio lansiranjem hiljada projektila prema gradovima u susednim arapskim državama; iranske napade vlasti u regionu pripisuju IRGC-u, koji je i praktično blokirao plovidbu kroz ključni Hormuški moreuz.

The site of a residential building hit in an overnight strike in Tabriz, northwestern Iran - Mati Hashemi/AP

Posledice uključuju prekid proizvodnje LNG-a u Kataru, značajne gubitke prihoda iz izvoza energenata i civilne žrtve: više od 25 mrtvih i preko 200 ranjenih širom Zaliva, pri čemu su Ujedinjeni Arapski Emirati pretrpeli najteže posledice u regionu.

Diplomatija i mogućnosti za dogovor

I dok se u pozadini vode pritisci i sugestije iz različitih pravaca — uključujući navode da saudijski prestolonaslednik poziva na nastavak pritiska na Iran — javne poruke iz Rijada ostaju usmerene na deeskalaciju. Zvanični predstavnici ističu potrebu za mirnim rešenjem, ali i pravo na odbranu civila i kritične infrastrukture.

Za zalivske zemlje ključno će biti da bilo kakav sporazum između SAD i Irana uključi garancije koje sprečavaju ponavljanje napada i ograničavaju iranske vojne kapacitete koji ugrožavaju pomorski saobraćaj i energetske objekte.

Šta sledi?

Pregovori i diplomatski kanali mogli bi ubrzo da dobiju na zamahu, ali zahtevi Zaliva za trajnim ograničenjima iranskog raketnog i dronskog arsenala znače da svaki sporazum mora da zadovolji i regionalne bezbednosne interese, ne samo bilateralne ciljeve između SAD i Irana.

Izveštaj je sastavljen na osnovu podataka i izjava navedenih u originalnom izveštaju; CNN-ova izveštavanja i doprinose autorima navodi originalni izvor.