Rat u Iranu je izazvao velik obim zagađenja: paljenja naftnih objekata, potapanja brodova i udara na industriju oslobađaju toksine, teške metale i velike količine gasova staklene bašte. Satelitski monitoring je zabeležio preko 400 incidenata, ali potpuni obim štete još nije poznat zbog otežanog pristupa. Posebno su ugroženi desalinizaciona postrojenja, vodni resursi, morski ekosistemi i javno zdravlje, a čišćenje i obnova će verovatno biti zahtevni i skupi.
Rat u Iranu: Ekološke posledice i zdravstveni rizici koji mogu potrajati decenijama
FILE - A thick plume of smoke rises March 8, 2026, from an oil storage facility struck overnight in Tehran, Iran. (AP Photo/Vahid Salemi, File)(ASSOCIATED PRESS)
Depoi nafte u plamenu, potopljeni brodovi u Persijskom zalivu i projektili koji pogađaju industrijske i vojne ciljeve stvaraju širok spektar zagađenja koje preti poljoprivredi, vodoopskrbnim sistemima i javnom zdravlju. Stručnjaci upozoravaju da će štete i zdravstveni rizici moći da potraju decenijama i da će njihovo otklanjanje biti skupo i dugo.
Opseg štete i teškoće u dokumentovanju
Organizacije koje prate posledice konflikata, poput Conflict and Environment Observatory, koriste satelitske snimke i otvorene izvore podataka i do sada su zabeležile preko 400 incidenata od ekološke zabrinutosti. Međutim, potpuni obračun je trenutno nemoguć zbog kašnjenja u snimcima, prekida interneta u Iranu i ograničenog terenskog pristupa, upozorava Doug Weir.
FILE - First responders inspect the remains of a residential building hit in an overnight strike during the U.S.-Israeli military campaign in Tabriz, Iran, March 24, 2026. (AP Photo/Matin Hashemi, File)(ASSOCIATED PRESS)
Glavni izvori zagađenja
Požari i potapanja naftne infrastrukture oslobađaju velike količine čađi, toksina i teških metala. Čestice iz dimova i kisele kiše povećavaju rizik od akutnih i hroničnih bolesti pluća i srca, a neke hemikalije i metali predstavljaju dugoročne kancerogene i ekotoksične opasnosti.
Udari na industrijska postrojenja, kao što su fabrike ili postrojenja za proizvodnju amonijaka i đubriva, mogu osloboditi akutno otrovne gasove i hemikalije koje se brzo šire i ugrožavaju lokalne zajednice.
FILE - Plumes of smoke and fire rise after debris from an intercepted Iranian drone struck an oil facility, according to authorities, in Fujairah, United Arab Emirates, March 14, 2026. (AP Photo/Altaf Qadri, File)(ASSOCIATED PRESS)
Oštećenja desalinizacionih postrojenja predstavljaju direktan rizik po snabdevanje pijaćom vodom u aridnom regionu koji se oslanja na stotine takvih postrojenja. Zagađenje iz potopljenih tankera ili industrijskih izlivanja može zapušiti filtere i onemogućiti rad postrojenja, a udari na električne mreže dodatno ugrožavaju rad.
Morski ekosistemi i sediment
Persijski zaliv je relativno plitko i zatvoreno more sa osetljivim staništima (koralni grebeni, livade morskih trava). Iako se neki zagađivači razrrede, teški metali i persistentne hemikalije mogu slegnuti u sediment i ući u lanac ishrane, dugoročno oštećujući riblji fond i obalske zajednice.
FILE - An Israeli soldier stands next to a fragment of a missile fired from Iran and intercepted by Israeli air defense system embedded in an open field in the Israeli-controlled Golan Heights, March 19, 2026. (AP Photo/Ohad Zwigenberg, File)(ASSOCIATED PRESS)
Klimatski uticaj
Masovne emisije iz paljenja infrastrukture i vojnih operacija podižu nivo gasova staklene bašte. Platforma Greenly je procenila da je samo američka vojska emitovala gotovo 2 milijarde metričkih tona gasova u prvih šest dana sukoba, što ukazuje na značajan kratkoročni porast globalnih emisija kada se računaju i druge strane i razaranja infrastrukture.
Nuklearne lokacije i dugoročni zdravstveni rizici
Pristup međunarodnih tela iranskim nuklearnim lokacijama je ograničen, pa je status nekih ciljeva neizvestan. Napadi na nuklearne objekte ili oštećenja skladišta radioaktivnih materijala predstavljaju dodatnu opasnost — od akutne radijacione izloženosti do dugoročnog povećanja rizika od raka i genetskih oštećenja.
FILE - A thick plume of smoke rises from an oil storage facility hit by a U.S.-Israeli strike in Tehran, Iran, March 8, 2026. (AP Photo/Vahid Salemi, File)(ASSOCIATED PRESS)
Izazovi sanacije i prioriteti posle rata
Tokom i nakon sukoba, prioriteti često idu ka hitnom obezbeđivanju energije, vode i humanitarne pomoći, pa čišćenje zagađenja i obnova ekosistema mogu ostati zapostavljeni. Stručnjaci upozoravaju da će sveobuhvatna procena i sanacija zahtevati međunarodnu koordinaciju, specijalizovana sredstva i decenije rada.
„Za nekoga ko se godinama bori za zaštitu životne sredine u tom regionu, ovo je kao da idemo mnogo godina unazad,“ rekao je Kaveh Madani.
Zaključak: Rat u Iranu stvara višeslojnu ekološku krizu — neposredne toksikološke pretnje, rizike za vodoopskrbu i dugoročne posledice po morski i kopneni ekosistem — koje zahtevaju hitno praćenje i planove za dugoročnu sanaciju.
Pomozite nam da budemo bolji.
