Trka za Mesec: Kina Cilja Sletanje Do 2030. i Izgradnju Lunarne Baze Do 2035.

Kina, posle više od tri decenije razvijanja svemirskih kapaciteta, ubrzano radi na misijama sa ljudskom posadom i planski se priprema za sletanje na Mesec i izgradnju baze u narednoj deceniji. Dok NASA priprema posadu za misiju Artemis II, Peking razvija sopstvene sisteme koji bi mogli promeniti raspodelu snaga u istraživanju svemira.

Kineski program sa ljudskom posadom

Program ljudskih letova poznat kao Projekat 921 pokrenut je 21. septembra 1992. godine sa ciljem izgradnje domaće ekspertize i orbitalne stanice. Od prvog leta Yang Liweija 2003. godine, program je izveo oko 15 misija sa ljudskom posadom. Nakon što je pristup ISS-u bio ograničen 2011. godine, Kina je izgradila sopstvenu stanicu Tiangong ("Nebeska palata"), koja je prvi put primila posadu 2021. godine. Trenutno na njoj borave tri taikonauta.

Zašto je Tiangong važan

Tiangong omogućava praktično sticanje iskustva u svemirskim šetnjama, rendezvous i docking-manipulacijama, održavanju i proučavanju dugoročnih efekata leta na ljudsko telo. Do sada nijedan kineski let sa posadom nije bio fatalan, a program se vodi kao dugoročna, centralno planirana inicijativa sa stabilnim finansiranjem i integrisanim industrijskim lancem.

"Ova efikasnost proističe iz snažne političke posvećenosti na najvišem nivou države, stabilnog finansiranja... i integracije čitavog industrijskog lanca", kaže Richard de Grijs.

Rokovi za sletanje ljudi na Mesec

CNSA (Kineska nacionalna svemirska uprava) postavila je cilj da pošalje astronaute na Mesec do 2030. Kina je već poslala robotske sonde i vratila uzorke, ali let sa ljudskom posadom zahteva drugačiju arhitekturu i testove. Među ključnim elementima su:

• Mengzhou ("Brod sna") — novi svemirski brod, probni let planiran za 2026. Treba da zameni seriju Shenzhou i omogući lunarnu orbitu.
• Long March-10 — veoma moćna raketa duga oko 90 metara, neophodna za misije ka Mesecu; izveden je probni let na maloj visini 11. februara.
• Lanyue — lunarni lander koji bi prevozio astronaute sa orbite na površinu; mogući prvi let u periodu 2028–2029.

Lunarna baza i tehnologije

Peking planira izgradnju početne verzije posadnog naučno-istraživačkog kompleksa — Međunarodna lunarno-istraživačka stanica (ILRS) — do 2035. godine, locirane u okolini južnog pola Meseca, gde se veruje da postoje zalihe leda. Projekat se razvija u saradnji sa Rusijom.

Planovi uključuju korišćenje 3D štampanja za proizvodnju građevinskih materijala od lunarnog tla ("opeke"), tehnologiju koju će probati misija Chang'e-8 oko 2028. godine. Kineski cilj je kombinacija naučnih istraživanja porekla Meseca, tehnoloških proboja i eksploatacije lunarnog materijala. Proširena verzija baze planirana je za oko 2040. godine.

Komunikacija i logistika

Kina razvija konstelaciju relej-satelita oko Meseca kako bi obezbedila vezu između njegove udaljene strane i Zemlje — neophodno za kontinuirane operacije i kooperaciju sa drugim partnerima.

Da li je ovo trka sa SAD?

Kina formalno ne koristi termin "trka za Mesec" i javno ističe da svoje ambicije gleda iz ugla kontinuiteta programa, a ne direktnog rivalstva. Ipak, uspostavljanje lunarne baze od strane Kine moglo bi ograničiti dostupnu pogodnu teritoriju oko južnog pola Meseca — faktor koji bi imao geostrateške posledice za sve velike aktere.

"Oni Mesec vide kao logičan sledeći korak, zbog samog projekta, a ne iz rivalstva", kaže astrofizičar Jonathan McDowell.

Šta dalje — Mars?

CNSA navodi da će lunarna baza posle 2040. služiti za validaciju tehnologija i procedura neophodnih za misije sa ljudskom posadom ka Marsu. Veći i ozbiljniji planovi za Crvenu planetu verovatno će uslediti tek nakon uspeha sletanja ljudi na Mesec i izgradnje početne lunarne infrastrukture.

Zaključak: Kina napreduje promišljeno i sistematski: od Tiangonga preko novih brodova i raketa, do ideje o fabrici i bazi na Mesecu. Ako ostvare planove, naredne decenije će doneti značajne promene u međunarodnoj dinamici istraživanja svemira.