Studija u Science pokazuje da ćelije kože kod miševa „pamte" prethodne povrede putem epigenetskih markera na DNK, što objašnjava zašto se psorijaza često vraća na ista mesta. Istraživači su koristili model veštačke inteligencije da identifikuju ključne genetske regione, a nalaz je potvrđen eksperimentalno. Prevođenje na ljude je moguće, ali izazovno zbog sporije regeneracije ljudske kože i dugotrajnog toka bolesti. Ako se mehanizam potvrdi, otvara se put za terapije koje bi mogle "resetovati" taj epigenetski otisak.
Zašto se psorijaza vraća na ista mesta — koža zaista pamti
Naša koža čuva tragove prošlih povreda i iskustava — od ožiljaka iz detinjstva do pegica iz tinejdžerskih dana. Nove studije sugerišu da to nije samo poetska slika: koža doslovno može „pamtiti“. Kod inflamatornih bolesti kože, kao što je psorijaza, to se manifestuje kao ponovljena izbijanja na istim mestima.
Kako koža pamti?
U radu objavljenom u časopisu Science, istraživači su na miševima pokazali da ćelije kože, posebno matične ćelije, nasleđuju obrasce ekspresije gena pri svakoj regeneraciji. Pored same sekvence DNK, ćelije prenose i hemijske promene na DNK — epigenetske markere — koji mogu uključivati ili isključivati gene ili menjati njihov intenzitet izražavanja. Ti markeri služe kao trajni „otisak“ prethodne povrede.
„Vaš DNK može pamtiti prethodnu povredu mnogo duže nego što smo pretpostavljali,“ kaže Dana Pe'er, koautor studije. „To je dvosekli mač."
Metodologija i uloga veštačke inteligencije
Istraživači su koristili model veštačke inteligencije da identifikuju specifične genetske regione kod miševa koji omogućavaju dugotrajnu memoriju matičnih ćelija. Model je analizirao promene u pristupačnosti i ponašanju regiona DNK pre i posle punch biopsije (male hirurške povrede na leđima miševa). AI je pomogla da se izvuče skriveni obrazac — rezultate koje su naučnici potom eksperimentalno potvrdili.
Zašto je to važno za psorijazu?
Matične ćelije koje „pamte“ prethodno izbijanje mogu učiniti kožu preosetljivom: manji okidači (npr. stres ili lokalno oštećenje) mogu dovesti do ponovnog i pojačanog inflamatornog odgovora, što doprinosi hroničnom toku bolesti kao što je psorijaza.
Prevođenje nalaza na ljude — izazovi i potencijal
Iako je biologija koju su identificirali naučnici visoko konzervirana među sisarima, prelazak sa modela miševa na ljude predstavlja izazov. Ćelije kože miševa se obnavljaju u danima, dok se ljudska obnavljanja mere u nedeljama ili mesecima, a hronične bolesti kod ljudi mogu trajati decenijama. Ipak, ako se ovaj mehanizam potvrdi i kod ljudi, otvara se mogućnost novih tretmana koji bi ciljano "resetovali" epigenetski otisak i smanjili ponavljanje izbijanja.
Zaključak: Studija daje snažan dokaz da epigenetski mehanizmi omogućavaju koži da „pamti“ prethodna oštećenja, što može objasniti ponovna izbijanja psorijaze na istim mestima. Dalja ispitivanja na ljudima i razvoj terapija koje ciljaju te epigenetske promene mogla bi u budućnosti značajno poboljšati kontrolu hroničnih inflamatornih bolesti kože.
Pomozite nam da budemo bolji.
