Priča prati indijske poljoprivrednike koji su od 2020. sve više prelazili na gajenje dragon fruit-a zbog većih prihoda, manje potrošnje vode i stalnijih cena. Primeri kao Arun Srinivas pokazuju da kombinacija istraživanja, pčela za oprašivanje i odgovarajućih sorti može brzo povećati proizvodnju. Naučnici i proizvođači ističu da su ključna ulaganja u trelise, selekciju sorti i hladni lanac da bi Indija postala konkurentna na izvoznom tržištu.
Trnoviti plod koji menja ekonomiju farmi u Indiji: Kako dragon fruit donosi stalni prihod
Indian farmers are switching to more profitable dragon fruit [Getty Images]
Arun Srinivas je 2020. napustio karijeru u finansijama, prodao svoje investicije i zlato i uložio sav novac u porodičnu plantažu u Karnataki. Cilj mu je bio jednostavan: na zemljištu stvoriti izvor prihoda koji će biti i emotivno i finansijski ispunjavajuć.
Zašto su farmeri prešli na dragon fruit
Porodična plantaža ranije je gajila kokos i mango, ali Srinivas je odlučio da ubedljivo uloži u dragon fruit — penjački kaktus poznat po karakterističnom izgledu i tržišnoj vrednosti. Nakon detaljnog istraživanja i poseta gotovo 80–100 farmi, zaključio je da je to održiva investicija: kultura troši malo vode, ima manji rizik od bolesti u poređenju sa nekim tradicionalnim voćem i obećava dobar povrat ulaganja.
Dragon fruit are a climbing cactus, making for unusual cultivation [Cheradeep Ma]
Danas Srinivas gaji dragon fruit na oko 11 acres (≈4,45 ha) i proizvodi približno 220 tona godišnje, zahvaljujući intenzivnoj proizvodnji i dobroj agronomskoj praksi.
Kako se gaji: tehnologija i izazovi
Dragon fruit se obično vodi na betonskim stubovima sa kružnim prstenom na vrhu (ponekad pomoću guma) kako bi izdanci mogli da vise. Cvetovi otvaraju noću i u ranim jutarnjim satima, pa mnoge sorte zahtevaju ručno oprašivanje — osim ako se ne koriste pčele ili samooplodne sorte.
Cactus fruit flowers bloom at night [Chiradeep Ma]
„Priroda je već dizajnirala savršen sistem oprašivanja. Kada ljudi previše intervenišu, često naruše tu ravnotežu,“ kaže Srinivas, koji je u Karnataki uspešno koristio medonosne pčele za pouzdano oprašivanje.
U keralskom Wayanadu, gde su noćne ture rizične zbog divljih životinja, farmeri kao što je Cheradeep Ma biraju samooplodne sorte. Ma danas na svojoj farmi testira između 80 i 100 sorti i prodaje najbolje varijetete drugim farmerima.
Nauka, selekcija sorti i tržište
Dr G. Karunakaran iz Indian Institute of Horticultural Research u Bengaluru navodi da su sistematska istraživanja započeta oko 2013–2014, ali da je pravi zamah usledio nakon 2021. zahvaljujući širokom medijskom interesovanju. Takođe, 2020. je premijer Modi javno pohvalio uspehe farmi iz oblasti Kutch u Gudžaratu, što je dodatno podstaklo interesovanje za ovu kulturu.
Indian consumer prefer dragon fruit with red flesh [Getty Images]
Dr Sunila Kumari prikupljala je od 2019. uzorke po Indiji i selektovala elitne matične linije koje dosledno daju veće plodove i bolje prinose. Njena kompanija, Dragonflora Farms, razvila je dve perspektivne elitne linije prilagođene indijskim uslovima.
Izazovi za izvoz i unapređenje proizvodnje
Indijski prinosi prosečno su između 15–25 t/ha, što zaostaje za međunarodnim standardom od preko 30 t/ha. Stručnjaci ističu da je potrebno investirati u gušće trelis-sisteme, precizniju agrotehniku i integrisanu postharvest infrastrukturu — posebno solarom pokretana predhlađenja i specijalizovani hladni lanac — kako bi voće stiglo u vrhunskom stanju na evropska i severnoamerička tržišta.
Na domaćem tržištu u Indiji jasno dominiraju velike sorte sa crvenim mesom: vizuelno privlačne, bogatijeg ukusa i sa višom cenom.
Zaključak
Dragon fruit se u Indiji iz radoznalog noviteta pretvara u vrednu poljoprivrednu kulturu: nudi stabilniji novčani tok kroz višemesečnu berbu, bolju otpornost na sušu i nove mogućnosti izvoza — uz uslov da farmere prate ulaganja u tehnologiju, sortiment i logistiku.
Pomozite nam da budemo bolji.
