Fragmentarni fosili iz severnog Egipta, stari oko 17–18 miliona godina, pripisani su novom taksonu Masripithecus moghraensis. Analize stavljaju ovaj primerak neposredno pre razdvajanja velikih majmuna i gibona, što implicira da je poslednji zajednički predak živih hominoida mogao živeti u severoistočnoj Afro‑Arabiji. Neki stručnjaci pozivaju na oprez dok se ne pronađu potpuniji fosili, ali nalaz otvara nove pravce istraživanja u regionu Wadi Moghra.
Nova vrsta fosilnog majmuna iz Egipta sugeriše poreklo čovekolikih majmuna u severoistočnoj Afro‑Arabiji
An illustration ofMasripithecus moghraensis,an early Miocene ape. | Credit: Mauricio Antón
Pronađeni fragmenti fosila majmuna stari oko 17–18 miliona godina u severnom Egiptu pripisani su novom rodu i vrsti, Masripithecus moghraensis, što navodi naučnike da preispitaju dosadašnje pretpostavke o poreklu svih živih čovekolikih majmuna.
Do sada se smatralo da su moderni čovekoliki majmuni najverovatnije potekli iz Istočne Afrike, jer su najznačajniji fosilni nalazi iz naše direktne loze uglavnom dolazili iz tog regiona. Međutim, otkriće u oblasti Wadi Moghra u severnom Egiptu ukazuje da su preci koji vode do modernih gibona, siamanga i velikih majmuna mogli biti prisutni i znatno dalje na severoistoku Afro‑Arabije.
A map showing the dispersal of apes, includingMasripithecus moghraensis, in the Miocene. | Credit: Mauricio Antón
Fosile su istraživači prikupili 2023. i 2024. godine; ostaci su skromni — fragmenti donje vilice i istrošeni zubi — ali dovoljno karakteristični da istraživači zaključe da ne pripadaju nijednoj poznatoj vrsti. Novi rod i vrsta nazvani su Masripithecus moghraensis (ime roda predstavlja kombinaciju arapskog i grčkog, a epitet vrste upućuje na lokalitet Wadi Moghra).
„Pronalazak fosila majmuna u ovom regionu je značajan i donekle iznenađujući,“ kaže prva autorka studije, paleontološkinja Shorouq Al‑Ashqar (Univerzitet Mansoura). „Ali to takođe naglašava koliko je naša slika nepotpuna.“
Autori studije (objavljene 26. marta u časopisu Science) pozicionirali su M. moghraensis na ancestralnu liniju živih čovekolikih majmuna neposredno pre razdvajanja velike grupe (ljudi i veliki majmuni) i linije gibona/siamanga. Analiza je kombinovala morfološke podatke iz fosila sa molekularnim podacima iz DNK živih vrsta kako bi se procenio položaj ovog taksona u evolucijskom stablu.
A jaw fragment fromMasripithecus moghraensis, photographed at the moment of discovery. | Credit: Professor Hesham Sallam
Međutim, tumačenje je predmet rasprave. Nekoliko nezavisnih stručnjaka poziva na oprez: zbog fragmentarnosti nalaza, potrebno je više i potpunijih fosila pre redefinisanja dugo prihvaćenih hipoteza o poreklu čovekolikih majmuna. Sergio Almécija, biologijski antropolog, opisao je ideju kao „pomalo smelu“ i naglasio potrebu za dodatnim dokazima.
Autori brane svoj zaključak ističući da su vilica i zubi među najinformativnijim delovima skeleta za određivanje srodstva i ishrane sisara. Ako se potvrdi, nalaz u severnom Egiptu otvara mogućnost da je severoistočna Afro‑Arabija igrala važnu ulogu u ranim fazama evolucije hominoida, i poziva na intenzivnije paleontološke radove u tom regionu.
Za sada: Masripithecus moghraensis je intrigantan kandidat za bliskog srodnika poslednjeg zajedničkog pretka svih živih čovekolikih majmuna, ali konačan odgovor zahteva bogatije i kompletne fosilne nalaze.
Pomozite nam da budemo bolji.
