Studija Johns Hopkins pokazuje da usevi navodnjavani prečišćenom otpadnom vodom apsorbuju tragove lekova, ali se većina tih supstanci nakuplja u lišću, ne u plodovima ili korenu. Listovi paradajza imaju preko 200× veću koncentraciju nego plod, dok listovi šargarepe imaju oko 7× više nego koren. Iako je trenutni rizik za potrošače ocenjen kao mali, autori pozivaju na dalja istraživanja razgradnih produkata i dugoročnih efekata.
Tragovi Lekova U Povrću: Studija Johns Hopkins Pokazuje Da Se Većinom Nakupljaju U Lišću
Credit: simazoran / Getty Images
Biljke navodnjavane prečišćenom otpadnom vodom apsorbuju tragove farmaceutskih jedinjenja, ali novo istraživanje pokazuje da se tačne supstance uglavnom nakupljaju u lišću, dok su jestivi delovi biljaka znatno manje kontaminirani.
Glavni nalazi
Istraživanje sa Johns Hopkins University, objavljeno u časopisu Environmental Science & Technology, pratilo je kretanje četiri psihoaktivna leka u biljkama navodnjavanim nutritivnim rastvorom tokom do 45 dana. Utvrđeno je da su lekovi — karbamazepin (carbamazepine), lamotrigin (lamotrigine), amitriptilin (amitriptyline) i fluoksetin (fluoxetine) — često akumulirani u lišću.
Primeri koncentracija
Tim je pronašao da:
- Listovi paradajza sadrže više od 200 puta veću koncentraciju lekova nego plod.
- Listovi šargarepe imaju otprilike sedam puta višu koncentraciju nego jestivi koren.
Zašto se to dešava?
Prema autorima, razlog je način kretanja vode kroz biljku: voda se uspinje iz korena kroz stabljiku do listova, gde isparava kroz stomate, a molekuli lekova ostaju i nakupljaju se u lišću. Biljke nemaju razvijen mehanizam za izlučivanje ovakvih supstanci, pa se one zadržavaju u biljnim tkivima.
"Poljoprivredne prakse vrše veliki pritisak na resurse sveže vode. Sa ograničenim padavinama i sušama, suočavamo se sa budućnošću u kojoj će ponovno korišćenje prečišćene otpadne vode verovatno biti neophodno," kaže Daniella Sanchez, glavna autorka studije.
Šta to znači za potrošače?
Rani nalazi sugerišu da je neposredni rizik za potrošače mali, jer su koncentracije u plodovima i korenju znatno niže nego u lišću — a lišće mnogih kultura se obično ne konzumira. Ipak, istraživači naglašavaju da su potrebne dodatne studije kako bi se procenili dugoročni efekti, razgradni produkti lekova u biljkama i moguće implikacije pri konzumaciji biljnih delova koji se jedu.
Implikacije i naredni koraci
Rad je važan za politiku ponovnog korišćenja vode: pokazuje potrebu za kontinuiranim praćenjem prisutnosti farmaceutika u otpadnoj vodi i njihovih putanja u usevima, kao i za istraživanja koja će utvrditi da li i kako ovi tragovi utiču na kvalitet useva, hranljivu vrednost i bezbednost hrane.
Izvor: Johns Hopkins University / Environmental Science & Technology.
Pomozite nam da budemo bolji.
