Španija od 1940. zvanično koristi Centralnoevropsko vreme iako joj geografski pripada Griniču. Istorijski podaci ne potvrđuju tvrdnju da je pomeranje sata bio gest prema nacističkoj Nemačkoj — reč je o širem evropskom fenomenu i praktičnim razlozima u vreme rata. Stručnjaci upozoravaju da razlika u vremenu utiče na cirkadijalni ritam i san, te predlažu prilagođavanje društvenih navika i razmatranje zimskog rasporeda kao funkcionalnog rešenja.
Istina o „nacističkoj“ vremenskoj zoni u Španiji: Zašto smo sat ispred i kako to utiče na san
The 'hoax' of the Nazi time zone in Spain: it robs us of sleep but aligns us with Europe
Već više od osam decenija Španija zvanično koristi Centralnoevropsko vreme (CET), iako joj geografska dužina po pravilu odgovara Grinič meridijanu (WET). Popularni mit da je pomeranje sata 1940. bio gest Francovog režima prema nacističkoj Nemačkoj intenzivno se ponavlja — ali istorijski izvori i stručna objašnjenja pokazuju da je priča znatno komplikovanija.
Kako je došlo do pomeranja sata?
U martu 1940. godine, prema objasnjenjima Pere Planesasa, nekadašnjeg astronoma Nacionalne astronomske opservatorije, španska vlada naredila je pomeranje satova za jedan sat kako bi se uskladila sa drugim evropskim državama koje su već prilagodile svoje vreme. Mera je predstavljena kao privremena, ali nikada nije ukinuta. Važno je napomenuti da su i pre toga, još 1938. godine, republikanske vlasti u Španiji povremeno menjale računanje vremena radi bolje iskorišćenosti dnevne svetlosti.
Pere Planesas: „Uvođenjem dodatnog sata u aprilu 1940. nemačko zakonsko vreme je i dalje bilo sat vremena ispred tih zemalja, uključujući i Španiju. Tvrditi da je to bio gest prema nacističkoj Nemačkoj jednostavno ne odgovara raspoloživim istorijskim podacima.“
Tokom 1940. godine i druge evropske države (UK, Francuska, Belgija, Holandija, Portugal) takođe su menjale svoja vremena, često iz praktičnih razloga u kontekstu rata i ratne ekonomije. Nakon rata, neke zemlje su se vratile na Grinič vreme, dok su druge, uključujući Španiju i Francusku, zadržale CET.
Zašto je promena ostala na snazi?
Planesas i drugi ističu da su razlozi prvenstveno praktične prirode: koordinacija prevoza, komunikacija i trgovine u posleratnoj Evropi, ali i običaj i društvena konvencija. Promena je, dakle, vremenom postala funkcionalno rešenje koje je uvećalo međudržavnu usklađenost u ključnim sektorima.
Zdravstveni uticaj i cirkadijalni ritam
Dario Acuña, emeritus profesor fiziologije na Univerzitetu u Granadi, objašnjava da ljudski biološki sat (u hipotalamusu) reaguje na količinu i sastav svetla koji stiže do retine. Dnevna svetlost bogata plavim talasnim dužinama potiskuje melatonin, dok njegovo smanjenje uveče pokreće pripremu za san.
Acuña upozorava da produženo izlaganje jakom svetlu tokom večeri u proleće i leto hronično blokira ovaj proces, što doprinosi problemima sa usnivanjem i poremećajima cirkadijalnog ritma. On preporučuje prilagođavanje društvenih navika (npr. manje upotrebe jakog i plavog svetla posle 20:00) i ocenjuje da bi zimsko računanje vremena bolje odgovaralo solarnoj realnosti Španije ako bi se trajno zadržalo.
Dario Acuña: „Trenutni zimski raspored najbolje odgovara sunčevim uslovima u Španiji. Ako bismo ga održali tokom cele godine i prilagodili društvene i radne navike, mogli bismo značajno smanjiti poremećaje sna.“
Regionalne posledice
Kanarska ostrva su izuzeta i ostala su u WET zoni, dok je na zapadu španskog kopna — naročito u Galiciji — razlika između sata i sunca najizraženija: vrlo kasna jutra tokom zime i zalasci koji traju duboko u noć tokom leta.
Zaključak
Mit da je pomeranje sata 1940. bio isključivo politički gest prema nacističkoj Nemačkoj ne drži prema dostupnim istorijskim podacima. Reč je kombinaciji praktičnih, logističkih i društvenih razloga koji su se ukorenili tokom decenija. Ipak, posledice te odluke i danas su vidljive u svakodnevnom ritmu života i zdravlju građana, pa svaka promena zahteva pažljivo vaganje između istorije, geografije i javnog zdravlja.
Pomozite nam da budemo bolji.
