Evropa doživljava neuobičajeno visoke temperature u maju — u Zapadnom Londonu izmereno je 35,1°C, a u delovima Španije očekuje se i do ~40°C. Podaci i stručne procene ukazuju da su toplotni talasi već izazvali znatno više smrti nego saobraćajne nesreće u 2024. godini, uključujući procenu od oko 250 dodatnih smrtnih slučajeva u Engleskoj i Velsu tokom samo nekoliko dana. Stručnjaci pozivaju na hitno smanjenje emisija, širenje pristupa rashlađivanju i jačanje javnozdravstvenih planova.
Toplotni talas u Evropi pre kraja proleća: Toplota već ubija više ljudi nego saobraćajne nesreće
Photo Credit: iStock
Evropa beleži letnje temperature pre nego što je proleće zvanično završeno, a stručnjaci upozoravaju da opasnost nije samo neprijatnost već ozbiljna zdravstvena i ekonomska pretnja.
U Ujedinjenom Kraljevstvu Met Office je zabeležio 34,8°C u Kew Gardens u ponedeljak, a zatim 35,1°C u zapadnom Londonu u utorak — vrednosti koje bi bile neuobičajene i za srce leta, a kamoli za maj. U Španiji lokalni meteorolozi najavljuju temperature koje se približavaju 40°C.
Toplotni talasi su već imali smrtnog ishoda u više zemalja. U Francuskoj je nacionalni sistem upozorenja aktiviran u maju prvi put od njegovog pokretanja 2004. godine, a vlasti su povezale najmanje sedam smrtnih slučajeva sa vrućinom.
Na osnovu podataka o prekomernoj smrtnosti, istraživanja ukazuju da su letnje vrućine u EU 2024. godine dovele do znatno više smrtnih ishoda nego mnoge druge visoko eksponirane pretnje. Jedna analiza navodi da je to otprilike tri puta više smrtnih slučajeva nego u saobraćajnim nesrećama, 16 puta više nego ubistva i na hiljade puta više nego terorizam.
Ekološki epidemiolog Garyfallos Konstantinoudis procenio je za The Guardian da su samo u Engleskoj i Velsu između subote i ponedeljka mogla biti zabeležena oko 250 dodatnih smrtnih slučajeva povezanih sa toplotom.
"Rani sezonski toplotni talasi su posebno opasni jer naše telo nije imalo vremena da se aklimatizuje," objasnio je Konstantinoudis.
Stručnjaci kažu da je trenutni talas pojačan dugotrajnim uticajem visokog pritiska koji je "zarobio" toplotu, ali da je širi uzrok ljudsko zagrevanje planete zbog sagorevanja uglja, nafte i gasa — što čini takve događaje učestalijim i intenzivnijim.
Ko je najugroženiji i koje su posledice?
Ekstremna vrućina može izazvati toplotni udar, toplotnu iscrpljenost, pojačan rad srca i respiratorne probleme, naročito kod starijih osoba, male dece, radnika na otvorenom i ljudi sa hroničnim bolestima. Toplota takođe remeti san, smanjuje produktivnost i može pogoršati postojeće zdravstvene probleme.
Ekonomske posledice se brzo šire: poljoprivrednici upozoravaju da dugotrajna vrućina i suša već prete usevima, uključujući žitarice u Španiji. Kada ekstremno vreme pogađa poljoprivredu, radnu snagu i zdravstveni sistem istovremeno, to podiže troškove i ugrožava lokalnu ekonomsku stabilnost.
Šta javnost i vlasti treba da preduzmu?
Javne zdravstvene službe izdaju savete i upozorenja: izbegavajte naporan fizički rad u najtoplijem delu dana, pijte dovoljno tečnosti, boravite u senci ili rashlađenim prostorima i proveravajte starije komšije i one sa zdravstvenim problemima. Naučnici i zdravstveni radnici takođe pozivaju na širenje pristupa rashlađivanju, unapređenje planova za reagovanje na toplotu i tretiranje vrućine kao javnozdravstvenog prioriteta.
"Ovaj najnoviji talas vrućine u Evropi je surovo podsećanje na eskalirajuće posledice klimatske krize, kako na ljudski život tako i na ekonomiju," rekao je Simon Stiell, izvršni sekretar UN za klimatske promene.
U svetlu ovoga, stručnjaci ponavljaju da je hitno smanjenje emisija gasova staklene bašte ključno za ograničavanje budućih ekstremnih događaja. Istovremeno, lokalne politike moraju da poboljšaju sisteme ranog upozoravanja, pristup hlađenju i zaštitu ranjivih grupa.
Preporuke za građane: planirajte aktivnosti van najtoplijih sati, pijte vodu redovno, koristite hladne obloge ili rashlađene prostore, i proveravajte starije ili bolesne osobe u svom okruženju.
Pomozite nam da budemo bolji.
