Studija iz 2024. predlaže da je Step piramida Džosera mogla biti izgrađena korišćenjem hidrauličkog sistema koji je podizao kamenje iz unutrašnjosti prema spolja. Autori povezuju Gisr el-Mudir i "Suvi rov" sa privremenim jezerom i sistemom za tretman vode, što bi obezbedilo čistu vodu i regulisalo protok. Ako se potvrdi, to bi pomerilo poznavanje egipatske hidraulike hiljadama godina unazad — ali potrebna su dodatna arheološka i eksperimetnalna istraživanja.
Nova studija: Hidraulika mogla podići blokove Step Piramide Džosera
Hydraulic System May Have Built Egyptian PyramidsAnton Petrus - Getty Images
Studija iz 2024. predlaže hrabru hipotezu: Step piramida faraona Džosera u Sakari — jedna od najstarijih monumentalnih piramida, datirana na oko 4.500 godina — mogla je biti građena uz pomoć sofisticiranog hidrauličkog sistema.
Glavni nalaz: autori sugerišu da su unutrašnja arhitektura piramide, okolni pejzaž i sistem vodotokova dosledni modelu u kome se voda koristi kao pogonska sila za podizanje teških kamenih blokova iz unutrašnjosti „prema spolja“.
Kako bi mehanizam mogao da radi
Prema opisu u radu, voda iz privremenog jezera i "Suva rov" (Dry Moat) koristila bi se za stvaranje pritiska i izmeštanje blokova u nešto što autori nazivaju "vulkan"—serijom unutrašnjih podiznih elemenata koji bi gurali blokove stepenasto prema spolja.
Arheološki kontekst: Gisr el-Mudir i Suvi rov
Tim navodi da struktura poznata kao Gisr el-Mudir ima karakteristike kontrolnog nasipa (check dam) koji bi zadržavao sediment i vodu, stvarajući privremeno jezero zapadno od kompleksa. Povezanost nasipa i Suvog rova mogla je omogućiti transport materijala barkama i istovremeno obezbediti vodu za hidrauličke operacije.
Elementi za tretman vode
U unutrašnjem južnom delu rova istraživači su identifikovali linijsku, u steni isklesanu strukturu sa uzastopnim pregradama koje funkcionalno podsećaju na moderne sekvence za taloženje, zadržavanje i prečišćavanje vode. Autori tvrde da bi takav sistem mogao da obezbedi sedimentnu čistu vodu potrebnu za rad hidrauličkog mehanizma.
Upozorenje autora: ovo je hipoteza zasnovana na kombinaciji topografskih, arhitektonskih i hidrauličkih analiza. Potrebna su dodatna arheološka iskopavanja i eksperimenti da bi se potvrđivala primena ovakvog mehanizma.
Zašto je ovo važno
Ako se dokaže, nalaz bi pomerio pojavu praktične primene napredne hidraulike u Egiptu za više vekova i otvorio novu dimenziju razumevanja građevinskih tehnika staroegipatskih graditelja. Ipak, većina arheologa i dalje poziva na oprez dok se hipoteza ne potvrdi konkretinim dokazima.
Zaključak: studija predstavlja intrigantnu i potencijalno revolucionarnu ideju koja zahteva dalja ispitivanja, interdisciplinarne analize i eksperimentalne rekonstrukcije pre nego što postane opšteprihvaćena teorija o načinu izgradnje piramida.
Pomozite nam da budemo bolji.
