Nova analiza stare DNK objavljena u Nature pomera najraniji direktni dokaz o pripitomljavanju pasa na više od 15.000 godina. Pronađeni su primerci iz Anatolije (15.800 godina) i Goughove pećine (14.300 godina), a istraživači su koristili napredno sekvenciranje i izotopsku analizu da bi razlikovali pse od vukova. Nalazi sugerišu da su lovci-sakupljači hranili i ritualno sahranjivali pse mnogo pre pojave poljoprivrede.
Nova studija: Veza ljudi i pasa starija od 15.000 godina — pripitomljavanje možda iz ledenog doba
Prime.Pixels / Shutterstock.com(Prime.Pixels / Shutterstock.com)
Nova analiza stare DNK pokazuje da je odnos ljudi i pasa znatno stariji nego što se do sada verovalo. Istraživanje objavljeno u časopisu Nature ukazuje da su psi koji su već imali različito poreklo bili prisutni širom Evroazije pre više od 15.000 godina — pre nego što su se pojavile prve domaće biljke i stoke.
Ključni nalazi i lokacije
Istraživači su identifikovali primerke iz Anatolije (Turska) starih oko 15.800 godina i ostatke iz Goughove pećine u Velikoj Britaniji starih oko 14.300 godina. Ovi nalazi pomeraju najraniji direktni genetski dokaz o pripitomljavanju pasa za približno 5.000 godina u odnosu na ranije procene.
"To znači da su već pre 15.000 godina postojali psi različitog porekla rasprostranjeni po Evroaziji, od Somerseta do Sibira. To otvara mogućnost da je pripitomljavanje počelo tokom poslednjeg ledenog doba, više od 10.000 godina pre pojave bilo kakvih drugih domaćih biljaka ili životinja," rekao je koautor studije dr Lachie Scarsbrook (Ludwig Maximilian University of Munich).
Metodologija i značaj
Tim je koristio kombinaciju naprednog sekvenciranja stare DNK i izotopske analize kako bi preciznije razlikovao ostatke pasa od vukova. Prethodno su raniji najstariji direktni genetski dokazi bili stari oko 10.900 godina, a ranije interpretacije često su bile otežane fragmentiranim kostima i nejasnim morfološkim razlikama.
„Dugo je jedini način da se razluči pas od vuka bio oslanjanje na same kosti, što nije uvek pouzdano“, rekao je dr Anders Bergström, predavač na University of East Anglia, prethodno vezan za Francis Crick Institute.
Autori studije zaključuju da su ljudi iz lovačko-sakupljačkih zajednica ne samo hranili pse, već im dali i ritualne sahrane — što ukazuje na veću društvenu i emotivnu vrednost tih životinja dugo pre uspostavljanja poljoprivrede.
Širi kontekst
Otkriće menja naše razumevanje odnosa ljudi i pasa i otvara nova pitanja o tome gde, kada i kako je zapravo došlo do pripitomljavanja. Moguće je da su različite ljudske grupe u različitim delovima Evroazije nezavisno uspostavljale bliske veze s canidima tokom i neposredno nakon poslednjeg ledenog doba.
Priča je prvobitno objavljena na PetHelpful (Pet News) 29. marta 2026. i zasnovana je na istraživanju objavljenom u Nature.
Pomozite nam da budemo bolji.
